Kako su ljudske kosti postale tako krhke?
Američki naučnici analizirali su ostatke skeleta prvih stanovnika Evrope, koji su živeli na tom području pre 33 hiljade godina ili kasnije, i otkrili da je sedelački način života koji je bio omogućen poljoprivredom doveo do tanjenja i slabljenja kostiju modernog čoveka u odnosu na naše pećinske pretke.
- Postoje mnogi dokazi da su prvi ljudi imali snažnije kosti i da vežbanje pod opterećenjem kod modernog čoveka sprečava gubitak koštanog tkiva, ali nismo znali da li je put do slabijih kostiju bio otvoren razvojem poljoprivrede ili drugim uzrocima poput ishrane ili urbanizacije - kaže Kristofer Raf koji je vodio istraživanje, upravnik centra za funkcionalnu anatomiju i evoluciju na medicinskom centru “Džons Hopkins” u Baltimoru .
Ranija istraživanja pokazala su da su vežbanje i igre u detinjstvu koje podrazumevaju nošenje nekog tereta, uz dovoljan unos kalcijuma i vitamina D, najbolji način za izgradnju snažnih kostiju.
Pračovek je imao gušće kosti u bilo kojim godinama života u poređenju s modernim čovekom. Naučnici su poredili kosti skoro 2.000 ljudi koji su živeli u Kamenom dobu s onima iz Rimskog carstva, srednjeg veka, doba Industrijske revolucije i 20. veka.
Rendgenski su snimali kosti i izrađivali silikonske izlivke, a potom analizirali podatke kako bi utvrdili trenutak u ljudskoj evoluciji u kojem su kosti počele da se tanje. Pre 7.000 godina, s početkom razvoja poljoprivrede, počeo je proces slabljenja butne kosti i potkolenice i nastavio se sve do perioda Rimskog carstva, otkrili su naučnici.
- Slabljenje je trajalo hiljadama godina što pokazuje da je proces tranzicije od početka poljoprivrede do potpuno sedelačkog načina života trajao vrlo dugo - rekao je Raf.
- Od srednjeg veka nije se menjala jačina kostiju - dodaje ovaj naučnik.
Promene u nadlaktičnoj kosti bile su manje, utvrdili su naučnici. Upravo razlika u promenama jačine kostiju ruku i nogu isključuje uticaj promene ishrane, kaže evolucioni antropolog Stiven Čerčil sa Univerziteta Djuk u Daremu u Severnoj Karolini.
U strukturi kostiju nogu naučnici su pronašli dramatičnije promene jačine koštanog tkiva povezane s pokretima napred-nazad karakterističnim za trčanje ili dugotrajno hodanje nego promene povezane sa saginjanjem ili podizanjem.
Biolog Sajmon Mejs, predavač s britanskog Univerziteta Sauthempton, kaže da je pravo čudo što kosti ljudi nisu dodatno oslabile, imajući u vidu mehanizaciju i tehnološke mogućnosti modernog doba u poslednjih 50 godina.
- Pitam se da li je poboljšana ishrana u 20. veku dovela do boljeg kvaliteta kostiju poništavajući uticaj sedelačkog načina života na dalje stanjivanje kostiju - kaže Sajmon Mejs.
