Da li je Sunčev sistem jedinstven u kosmosu?
Sunčev sistem funkcioniše po vrlo jednostavnim principima. Male stenovite planete su bliže Suncu, gasoviti džinovi su daleko, a između je pojas asteroida.
Na širem nivou to ima smisla. Kad se Sunce “rađalo”, ogromna energija mlade zvezde gurala je laganije elemente poput vodonika i helijuma ka spoljnim ivicama Sunčevog sistema, blizu sebe ostavljajući samo čvrste materijale.
Pročitajte još:
* VIDEO: Putujte svemirom brzinom svetlosti
* Iza Plutona se kriju dve nove planete?
* Prva planeta van Sunčevog sistema na kojoj pada kiša
Zato bi se moglo očekivati da se sličan raspored planeta može videti i u ostalim sistemima širom svemira. Međutim, kako smo već otkrili mnogo egzoplaneta, pokazalo se da to nije slučaj. Štaviše, raspored planeta u Sunčevom sistemu više je izuzetak, nego pravilo.
Gasovite planete koje su daleko od matične zvezde su vrlo neuobičajena pojava. Jedan način da ih kategorizujemo je da merimo energiju koju dobijaju od svoje zvezde.
Vrele planete poput Merkura i Venere, tople (koje mogu biti pogodne za život) kao što su Zemlja i Mars i hladne poput Jupitera i daljih planeta.
U našem sistemu, sve gasovite planete su “hladne”, dok je to slučaj kod manje od 20 odsto sistema u univerzumu.
Zašto je onda naš Jupiter tako daleko od Sunca? Istini za volju – nije.
Naime, prema nekim teorijama, Jupiter je najverovatnije nastao na udaljenosti od Sunca na kojoj je trenutno Mars. Zbog sila koje su ga privlačile, približavao se Suncu do udaljenosti na kojoj je sada Venera.
Da nije bilo gravitacione interakcije sa Saturnom, verovatno bi i on bio “vreli Jupiter”, ali je ovako počeo postepeno da se udaljava od Sunca.
Jupiterovo putovanje kroz unutrašnji Sunčev sistem objašnjava zašto nemamo vrele gasovite džinove u “komšiluku”, ali i to zašto nemamo “super-zemlje”, planete sa čvrstim jezgrom, ali mnogo manjim atmosferama, kakav je Neptun i mnoge druge planete u drugim sistemima.
