Slonovi, ipak, ne predu
Najdublji tonovi glasova slonova mogu da se čuju na udaljenosti od deset kilometara, a naučnici su sada otkrili kako ih proizvode, objavila je američka televizija "NBC".
Te glasove slonovi proizvode na isti način na koji ljudi govore - propuštanjem vazduha kroz glasne žice. Slonovi, međutim, mogu da proizvedu daleko niže tonove nego ljudi jer su glasne žice slonova osam puta duže.
Glavne komponente tih zvukova imaju frekvenciju nižu od 20 herca - isuviše nisku da bi ih ljudsko uvo registrovalo.
Postoje dva načina na koji se glasne žice pokreću i proizvodi glas. Prvi je aktivna kontrakcija mišića - mišići grla se skupljaju, skraćuju čime se stvara vibracija glasnih žica. Tako mačke predu.
Drugi način je pokretanje glasnih žica vazduhom iz pluća, način na koji ljudi govore i pevaju.
Kristijan Herbst i njegove kolegege sa Univerziteta u Beču istražili su kako slonovi stvaraju zvuk na jednoj životinji koja je u berlinskom Zoološkom vrtu uginula prirodnom smrću.
Istraživači su njegov grklajn postavili na cev kroz koju su propuštali vlažnan i topao vazduh kako bi imitirali disanje.
Ako bi se na taj način dobile vibracije koje se poklapaju sa niskofrekventnim signalima živih životinja, nalazi bi podržali pretpostavku da vibraciju glasnih zica kod slonova stvara propuštanje vazduha iz pluća.
U suprotnom bi bilo dokazano da slonovi glasove proizvode metodom predenja.
Vibracije su se poklopile, što ipak ne isključuje predenje u potpunosti, mada nagoveštava da se niskofrekventni zvuci najverovatnije stvaraju kao i ljudski glasovi.
Razlike u veličini životnja donose impresivan raspon frekvencija
zvukova - od slonovskih, ispod 20 herca, do slepih miševa koji mogu
da pište i iznad 110.000 herca.
Ljudske glasne žice proizvode zvukove jačine od 50 do 7.000 herca,
većinom u rasponu od 300 do 3.400 herca.
