Naučnici koje su ubili vlastiti izumi
Neki naučnici nisu znali za štetne posledice svoga rada, druge je izum koštao glave (doslovno), treći su postali sinonim za smaknuća.
1. Marija Kiri
Fizičarka i hemičarka poznata je po otkriću raznih elemenata, poput radijuma i polonijuma, ali i teorije radioaktivnosti, kao i izolaciji radioaktivnih izotopa. S mužem Pjerom osvojila je Nobelovu nagradu 1903. godine. Umrla je 1934. godine od aplastične anemije, koju je gotovo sigurno uzrokovalo dugotrajno izlaganje zračenju. Posledice zračenja u vreme kada su se bavili istraživanjem nisu bile u potpunosti istražene.
2. Vilijam Bulok
Američki izumitelj 1863. patentirao je rotacionu mašinu za štampanje što je unelo revoluciju u štampanje i novinarstvo. Umro je četiri godine kasnije dok je popravljao jedan od svojih strojeva. Noga mu je zapela ispod jednog dela i uhvatila je mašina. Povređenu nogu zahvatila gangrena. Umro je dok su mu amputirali nogu.
3. Oto Lilental
Nemački izumitelj zaslužan je za postojanje paragglajdera. Prvi je uspešno izveo višestruke letove, a razvio je čak 18 različitih modela. Slike njegovih letova često su bile objavljivane u raznim novinama. Tokom leta 1896. godine, Lilental je pao sa 17 metara visine i slomio kičmu. Umro je sledećeg dana.
4. Franc Rišelt
Francuski krojač, poreklom iz Austrije, bio je fasciniran padobranstvom. Hteo je da napravi odelo-padobran koje bi mogli da nose piloti. Zamislio je kako bi se padobran u odelu rastvorio i omogućio pilotima da slete u slučaju opasnosti. Odlučio je 4. februara 1912. da testira vlastiti izum na prvom spratu Ajfelove kule u Parizu. Skočio je pred brojnim gledaocima i snimateljima i na mestu ostao mrtav.
5. Žan-Fransoa Pilatr de Rozie
Francuski profesor hemije i fizike jedan je od pionira vazduhoplovstva. Zajedno s markizom Orlandesom prvi put je poleteo balonom 1783. godine. Poginuo je kad se balon srušio u blizini Vajmerua u pokušaju da prelete La Manš. On i njegov pratilac Pjer Roman prve su poznate žrtve avionske nesreće.
6. Tomas Midgli
Američki inženjer i hemičar oboleo je od dečje paralize i ostao nepokretan u 51. godini. Napravio je sistem poluga kako bi se mogao podići iz kreveta. Isti sistem ubio ga je četiri godine kasnije. Slučajno je zapeo o konopce na napravi i ugušio se.
7. Žozef - Ignas Giljotin
Iako nije izumeo giljotinu i nije smaknut, njegovo ime sinonim je za napravu kojom su se obavljala smaknuća. Francuski lekar predložio je 1789. godine da se njome izvrše smrtne kazne u Francuskoj. Iako se protivio smrtnoj kazni, postao je sinonim za nju. Umro je prirodnom smrću u 76. godini, 1814. godine.
8. Džejms Daglas
Poslednji od četiri regenta Škotske pod vladavinom kralja Jakova I., proslavio se nakon što je dobio rat protiv pristalica Marije Stuart. Tokom svoje vladavine, iz Engleske je donio vrstu primitivne giljotine, koja ga je impresionirala svojim radom. Upravo su ga njome smaknuli 1581. godine.
9. Valerijan Abakovski
Izumitelj iz Latvije konstruisao je aerovagon. Njime je trebalo prevoziti ruske državnike. U julu 1921. grupa ljudi koju je predvodio Fjodor Sergejev krenula je iz Moskve prema Tuli kako bi testirali vozilo. Na povratku u Moskvu, pri velikoj brzini izleteli su iz šina, a svi putnici su poginuli. Među njima je bio i Abakovski. Imao je 25 godina.
10. Džimi Heselden
Vlasnik britanske firme Hesco Bastion koja proizvodi Segway poginuo je 2010. u nesreći dok je, vozeći Segway, izleteo s litice u reku. Razgledao je imanje koje je nedavno kupio. Heselden je bio vlasnik kompanije, a sam Segway izumeo je Din Kamen.
Uz njih tu su i Henri Vinstenli, arhitekt koji je usred oluje bio u svetioniku koji je izgradio. Svetionik se urušio i ubio njega i još petoro ljudi. Rus Aleksandar Bogdanov istraživao je pomlađivanje transfuzijom krvi. U jednom pokusu uzeo je krv pacijenata koji su imali malariju i tuberkulozu. Ubrzo je umro od infekcije.
Arhitekta Tomas Endrjuz jedan je od ljudi koji su dizajnirali Titanik. Odlučio je da bude na prvom putovanju svojeg dela, ali poginuo je u noći na 15. aprila 1912. zajedno s više od 1500 ljudi.
