Zašto je ova zima jedna od najtoplijih ikad?
Američki klimatolozi javljaju da je u njihovoj zemlji ova zima rušila brojne rekorde: prva nedelja u januaru bila je najsušnija u istoriji, oko 95 odsto Amerike ima manji snežni pokrivač od prosečnog, što je takođe rekord. Tokom decembra, oko pola države beležilo je temperature gotovo tri Celzijusova stepena više od proseka, a od 2. do 8. januara zabeleženo je oko 1.500 dnevnih rekorda. Slične ekstreme beleži i Evropa.
Naučnici smatraju da je glavni krivac za ovakvo neobično vreme raspored pritiska koji se zove Arktička oscilacija i nalazi se na severnoj polulopti. Njen donji deo poznat je kao Severnoatlantska oscilacija (NAO). Ove dve pojave zajedno utiču na putanju i snagu tzv. mlaznih struja vetrova. Te struje teku sa zapada na istok severnim geografskim širinama SAD-a, Evrope i Azije i menjaju temperature. Snažna struja koja teče prilično pravolinijski sa zapada na istok s nekoliko skretanja prema jugu sprečava prodor hladnog arktičkog vazduha na jug.
"Uzrok ovako tople prve polovine zime je najekstremnija konfiguracija mlaznih struja koja je ikada zabeležena", smatra meteorolog Džefri Masters, urednik internet stranice Weather Underground, koja analizira izuzetne vremenske pojave.
Masters objašnjava da je mlazna struja ove zime bila daleko na severu, da je bila prilično ravna i da je takva ostala tokom neuobičajeno dugog perioda. Ovakav položaj struje sprečio je silazak hladnog vazduha sa severa, omogućio toplom južnom vazduhu da dominira nad mnogim područjima na severnoj hemisferi i sprečio nastanak snega i kiše. Severnoatlantska oscilacija održavala je najviši stepen vazdušnog pritiska od početka merenja 1856. godine.
Stručnjaci kažu da je pred nama još dosta zimskih dana, što znači da se oscilacije i vreme još mogu promeniti, međutim ako uskoro ne stignu veće količine padavina, na severnoj polulopti ovoga proleća i leta bi mogle da se zabeleže suše, nestašice vode i porast broja požara.
Meteorolozi za sada još uvek ne znaju šta uzrokuje tako dramatične oscilacije. Neki smatraju da bi nestajanje arktičkog leda uzrokovano globalnim zagrevanjem moglo da bude uzrok pada pritiska u arktičkoj oscilaciji. Drugi pak ističu da postoje određene veze između aktivnosti Sunčevih pega koje su u decembru 2010. (kada je u SAD-u bilo puno snega) bile vrlo niske, a u decembru 2011. (kada ga je bilo malo) vrlo visoke. Ali niko još ne zna na koji način bi one mogle da utiču na arktičke oscilacije.
