Naučnici uspeli da zaustave vreme?
Fizičari koje finansira Pentagon su objavili da su razvili sistem "privremene nevidljivosti" zahvaljujući kojem predmet jedan mali deo sekunde može biti potpuno neprimetan.
To eksperimentalno istraživanje se zasniva na čuvenom "nevidljivom plaštu" koji je popularizovao junak romana Hari Poter. Ali, umesto da pokušava da predmet sakrije u prostoru, novi metod ga skriva od oka, piše u studiji objavljenoj u britanskom časopisu "Nejčr".
"Naši rezultati predstavljaju značajan korak ka stvaranju potpunog prostorno-vremenskog plašta", rekao je šef istraživanja Moti Fridman, sa njujorškog Univerziteta Kornel.
Fizičari su iskoristili činjenicu da se različite boje koje čine vidljiv deo spektra svetlosti kreću nenatno različitim brzinama.
"Privremena" nevidljivost ogrtača počinje difuzijom zraka zelenog svetla u optičkom kablu. Taj zrak objektiv deli na dve frekvencije: plavo svetlo koji se kreće malo brže od prvobitne zelene, i na crveno svetlo koje je malo sporije. Razlika brzine ta dva zraka se povećava postavljanjem prozirne prepreke. Tako na kraju nastaje neka vrsta "zaostatka" između crvenog i plavog zraka koja se povećava njihovim ponovnim "ujedinjavanjem" na isti način. To za sada traje samo 90 pikosekundi (90 milionitih delova milionitog dela sekunde), ali i to je dovoljno da deo svetlosti ostane potpuno neprimetan!
Kao kad voz ide preko pružnog prelaza...
Proces je sličan prelasku vozila preko pružnog prelaza, kažu u komentaru Robert Bojd i Žimin Ši sa Univerziteta Ročester u Njujorku. Kada naiđe voz, automobil mora da se zaustavi na prelazu, stvarajući "rupu" u protoku saobraćaja. A kada voz prođe, automobil ubrzava dok ne uhvati korak sa drugima. Međutim, posmatraču koji ne vidi voz, protok saobraćaja izgleda sasvim normalno.
Sledeći korak za istraživače jeste kako dovoljno produžiti vreme maskiranja događaja, kažu Ši i Bojd. Ipak, već sada, primena je moguća jer taj metod omogućava razlaganje signala u optičkom kablu na delove svetlosnog spektra
različite brzine. To veoma otežava presretanje podataka u kablu.
Rad tima Motija Fridmana delom finansira DARPA, agencija Ministarstva odbrane SAD za projektovanje buduće tehnologije dostojne naučne fantastike, koja može imati i vojnu primenu. Ta specijalizovana agencija je krajem 1960-tih godina napravila sistem za prenos podataka između računara što je pripremilo teren za ono
što će mnogo kasnije postati - Internet.
