Dijeta za kojom luduje svet: Topite kilograme bez gladovanja
Ljubitelji dijeta širom sveta imaju novog favorita - umesto Paleo, Mediteranske i UN dijete, sada je popularna takozvana Viktorijanska dijeta. Stručnjaci koji savetuju ovaj način ishrane kažu da treba da se hranimo kao ljudi 19. veka, i da to neće samo otopiti kilograme, već i da ćemo biti mnogo zdraviji. Najbolje od svega? Ljudi su tada jeli i do 5.000 kalorija u danu - dakle nema gladovanja!
Razdoblje između 1850. i 1872. godine bilo je zlatno doba nutricionizma, kaže dr Džudit Roubotam, naučnica sa univerziteta " Plymouth" i koautor studije koja se bavila ovom dijetom. Ljudi koji su živeli to vreme bili su mnogo zdraviji i vitalniji od nas, iako su unosili i do 5.000 kalorija dnevno. To jasno pokazuje da recept za zdravu dijetu ne leži u kvantitetu - već u kvalitetu onoga što jedemo.
Šta su jeli ljudi u Viktorijanskoj eri?
- Hleb od celog zrna pštenice, sa zdravim kvascom
- Puno povrća
- Puno voća, posebno jabuke, šljive i trešnje
- Jeftinije meso u manjim komadima, kuvane kosti
- Dosta ribe
- Krompir i veći komadi mesa su bili skupi, pa su se ređe jeli
- Šećer je bio luksuz koji su mogli da priušte samo bogataši
- Radnička klasa nije pušila i nije pila alkohol, izuzev piva
Pročitajte još
* SZO potvrdila: Crveno meso i prerađevine izazivaju rak
-Ishrana toga doba bila je bazirana na luku, potočarkama, kupusu, cvekli, jabukama. Jeli su ostatke mesa od kostiju, a od kuvanja kostiju dobili su sve hranjive materija. Jeli su puno trešanja, koje su u to vreme bile jako jeftine i važile su za voće za siromahe. Izuzetno zastupljena u ishrani bila je i riba, posebno haringa i skuša - objašnjava dr Roubotam.
Jedna bitna stavka jeste i hleb. Ljudi su u 19. veku jeli dosta hleba sa kvascem, koji pozitivno utiče na imuni sistem, pa ne treba da nas iznenađuje što su bili mnogo zdarviji od nas. Na trpezama je posebno zastupljeno bilo voće, pa su ljudi u Viktorijanskoj eri jeli i do deset porcija svežeg voća i povrća u toku dana!
Istraživanje ove doktorke pokazuje da su ljudi u toj eri radili do sedamdesete godine bez ikakvoh problema - i zapitala se kolko vi sedamdesetogodišnjaka danas poznajete koji mogu da se bave fizičkim radom? Neki podaci pokazuju da ljudi danas prevedu od sedam do 10 godina na lečenju pre smrti - što tada nije bio slučaj.
Zbog svega toga, doktorka savetuje da zaboravimo na sve moderne dijete, i okrenemo se načinu ishrane od pre dva veka.
- Povratak na način ishrane 19. veka značio bi puno hrane spremljene kod kuće i izbegavanje prerađene, kupovne hrane, kao i akcenat na voću i povrću. Takav način ishrane bi nam bio od velike koristi - kaže dr Roubotam.
Bitna razlika je i u tome što je radnička klasa tog doba unosila mnogo više kalorija, ali su se svakodnevno bavili težim fizičkim radom koji je sve to trošio. Danas puno vremena provodimo za kompjuterima, pa je fizička aktivnost neophodna. S druge strane, šećer je bio luksuz, a so se koristila samo kao začin, a ne kao konzervans.
Ovaka vid ishrane prava je stvar za današnje ljude, jer ne zahteva mnogo odricanja niti gladovanje, a unose se sve zdrave namirnice.
- Puno svežeg voća i povrća, zdrave ribe i dobrih ugljenih hidrata odličan je recept za ishranu. Naravno, izbegavanje šećera i alkohola glavna je stavka i može samo da vam koristi. Meso ne treba jesti svakdonevno, a fizička aktivnost je neophodna - kaže nutricionista Ankica Simić.
