Gde ode salo kad smršamo?
Ako vas nije kopkalo šta se desi sa salom kad smršamo, ima koga jeste: australijski naučnici sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu pozabavili su se ovim pitanjem.
Uprkos opštoj opsednutosti fitnesom i dijetama, ponekad će se čak i ljudi "iz struke", dakle, oni koji bi trebalo da vam pomognu u nameri da izgubite koji kilogram zbuniti ako ih pitate šta se desi sa salom kad mršavimo. Najčešći odgovor koji ćete dobiti, bilo da pitate lekara, nutricionistu ili fitnes trenera je da se izgubljena masa istopi, pretvori u energiju ili toplotu. Ali, to nije tačan odgovor. Izgubljeno salce zapravo "ode u vazduh". Bukvalno. Najveći deo izgubljene mase izbacimo izdišući, u formi ugljen-dioksida.
"O metabolizmu tokom procesa mršavljenja vlada iznenađujuće neznanje, i opšta konfuzija, čak i među stučnjacima", kaže za Science Daily dr Endru Braun, šef odseka za biotehnologiju i molekularnu biologiju na pomenutom univerzitetu.
"Tačan odgovor na pitanje šta se dešava sa telesnom masom izgubljenom tokom mršavljenja je da - ode u vazduh. Izdahnemo je u formi ugljen-dioksida", kaže australijski fizičar Roben Merman, koji je vodio istraživanje.
U radu objavljenom u Britanskom medicinskom žurnalu, autori su dokazali da gubljenje deset kilograma sala zahteva da se udahne 29 kilograma kiseonika, a taj metabollički proces proizvede 28 kilograma ugljen-dioksida i 11 kilograma vode.
Merman je za biohemiju mršavljenja postao zainteresovan zbog ličnog iskustva:
"Skinuo sam 15 kilograma 2013. godine i u nekom trenutku zapitao sam se kud odlaze svi ti kilogrami. Posle ubrzanog kursa iz biohemije u sopstvenoj režiji, bio sam zapanjen činjenicom da bez obzira na rastući problem gojaznosti u svetu gotovo niko nije mogao da mi odgovori na to pitanje. Tek kad sam kolegi Braunu pokazao svoje proračune, shvatili smo koliko se u stvari malo zna o ovoj temi."
"Ovaj teorijski pristup biohemiji mršavljenja koju je razvio Merman učinio je da uđemo u trag svakom izgubljenom atomu sala. To je otvorilo potpuno neočekivanu 'crnu rupu' u razumevanju mršavljenja u široj javnosti, ali i među zdravstvenim radnicima", kaže Braun.
Ako pratite računicu o izgubljenih deset kilograma masti na nivou atoma, ispostaviće se da se 8,4 kilograma izdahne u formi ugljen-dioksida, a preostalih 1,6 kilograma izbaci se kao voda u nekoj formi, bilo kao urin, kroz stolicu, suze, znoj.
Nakon objavljivanja rezultata, ljude je zainteresovalo da li je moguće mršaviti prosto promenom načina disanja, ubrzanim disanjem ili nekim sličnim metodom. Odgovor je (nažalost) ne. Ako bi čovek pokušao da diše brže nego što to zahteva njegov metabolizam, vrlo brzo bi zapao u stanje hiperventilacije, što bi za posledicu imalo vrtoglavicu, ubrzan rad srca i gubitak svesti.
U čemu je poenta istraživanja onda, možda ćete se zapitati… Pa, da zadovolji ono što nas čini ljudima - našu radoznalost. Kilograme ćemo gubiti kao i do sada, vežbanjem i pažljivim biranjem namirnica koje ćemo jesti.
