Zašto koristimo sigurnosni pojas?
Odgovor je prilično jednostavan, zato što može da nam sačuva život. Ipak, samo 58% vozača i suvozača u Srbiji koristi sigurnosne pojaseve.
Rezultati istraživanja koje je prenela Agencija za bezbednost saobraćaja prikazuju zapanjujuće lošu sposobnost procenjivanja velikog broja učesnika u saobraćaju.
Istraživanje je sprovedeno na putevima u naseljenim mestima, u 27 najvećih gradova u Srbiji. Na uzorku od više od 20.000 vozila, sigurnosne pojaseve koristi 61 odsto vozača i 50 odsto suvozača i 3 odsto putnika na zadnjim sedištima.
U razvijnim zemljama procenat ljudi koji koriste pojas iznosi preko 90%.
Da li je moguće da vozači ni danas ne znaju šta se prilikom sudara dešava sa telom osobe koja nije stavila pojas? Ako znaju, šta ih to tera da ignorišu osnovne zakone fizike?
Pri brzini kretanja od samo 50km/h, snagom ruku ne možemo da zadržimo svoje telo, već ono napušta sedište, glava udara u vetrobran, telo udara u upravljač... Vazdušni jastuk gotovo da nema bilo kakvu ulogu ukoliko se ne koristi pojas.
Da pogledamo demonstraciju:
Putnici na zadnjim sedištima posebno su opasni jer prilikom sudara bivaju, poput projektila, ispaljeni prema putnicima na prednjim sedištima. Povrede i prelome kostiju lica i ruku koje mogu da pretrpe u sudaru pri brzini od 50 km/h bez pojasa, moguće je izbeći upotrebom pojasa.
Nesreća tog tipa može da izgleda ovako:
Možete primetiti da su oba spota iz kampanja za vezivanje pojaseva prilično stari. Veoma je teško naći novije, osim kampanja iz Rusije, jer izgleda da više ne postoji potreba da se snimaju. To ipak ne znaći da se i dalje širom sveta ne sprovode redovne kontrole i da se nesavesni vozači ne kažnjavaju.
Poštovanje saobraćajnih propisa u najboljem slučaju je zbir stepena civilizovanosti učesnika i saobraćajnih kazni koje se sprovode.
Često smo mogli da čitamo mišljenja u komentarima na našem sajtu da neki vozači doživljavaju upotrebu pojasa kao lični izbor. Glavni argument je da će samo sebi naudit ako dožive nesreću.
Ipak, to nije sasvim tačno. Možemo krenuti od stresa koji se nanosi članovima porodice, ili zbog smrti ili zbog "trajnog invaliditeta" bližnjeg. Životi tih ljudi biće zauvek izmenjeni jer će oni morati da brinu o osobi koja se možda nikada neće oporaviti od povreda zadobijenih u sabraćajnoj nesreći. Oporavak i lečenje pokriva zdravstveno osiguranje. Da li znate ko to plaća?
Ne treba zaboraviti ni druge učesnike u nesreći, čiji životi nisu morali biti obeleženi tragedijom, čije su posledice lako mogle biti sprečene.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, vezivanje sigurnosnih pojaseva može značajno doprineti smanjenju smrtnog stradanja prilikom saobraćajne nezgode - na prednjim sedištima od 40-50, a na zadnjim oko 25 odsto.
Iako ne postoje garancije da će pojas uvek sačuvati nekome glavu (nesreće pri visokim brzinama), suština je da moramo učiniti sve da bezbedno stignemo tamo gde smo krenuli.
