Svetska karijera srpskog muzičara: Dimitrije, doktor za džez

Pijanista i kompozitor Dimitrije Vasiljević je ovih dana opet u centru domaće i svetske javnosti. Prvi je Srbin koji je doktorirao džez klavir, priprema novi album sa svojim kvintetom i odlazi u kolevku džeza Nju Orleans gde će se posvetiti profesuri.

Jessica Pearce

Usavršavanju nema kraja: Dimitrije Vasiljević

- U protekle tri godine, nakon odlaska iz Njujorka, pauzirao sam sa sviračko-kompozitorskom karijerom i posvetio se završavanju doktorata iz džez klavira na Univerzitetu Ilinois, nadomak Čikaga. U trenutku kada su mi se konačno poklopile kockice i kada sam sa svojim kvartetom počeo intenzivno da sviram na njujorškoj sceni, doneo sam odluku da se privremeno preselim u mali grad Šampejn u Ilinoisu i da ponovo zagrejem školsku klupu - priča za "Vesti" Dimitrije Vasiljević, koji je svojom odlukom iznenadio svoje kolege i prijatelje, koji su je smatrali nerazumnom jer mu je karijera krenula uzlaznom linijom.

Ipak, odlučio je da posluša sebe i, kako kaže, nije se pokajao. Uporedo sa radom na doktoratu, koristio je svaku priliku da svira kao sajdmen u drugim džez sastavima i da upoznaje čikašku džez scenu, kao i da učestvuje na "Luminarts džez takmičenju" i Kate Neal Kinley Memorial , takmičenju muzičara svih stilova i instrumenata, i na oba je došao do finala. Nakon tri godine provedene na Univerzitetu Ilinois, gde je radio i kao asistent iz džez klavira, doktorirao je prošlog meseca.

- U današnje vreme visoke dostupnosti informacijama, međusobne povezanosti ljudi sa svih kontinenata i vrtoglavog tehnološkog napretka, nivo muziciranja i muzičara se drastično podigao. Zato smatram da jedan moderan džez muzičar mora da ima i najbolji mogući školski trening, ali i "ulično", tj. klupsko kaljenje na sceni, da bi bio muzički dovoljno kompetentan i u stanju da isprati nove trendove u džezu, ali i muzici uopšte - objašnjava naš sagovornik, i dodaje da današnji muzičar mora da se razume i u biznis, i u marketing, i u kompjutere, i u socijalne mreže i u mnogo toga drugog što je neophodno da bi mogao da promoviše ono što stvara.

- Mnogo je toga izuzetno kvalitetnog danas na svetskoj sceni i da bi se održao korak mora se svakodnevno učiti i usavršavati, te biti spreman na prilagođavanje novim muzičkim i marketinškim trendovima, ali istovremeno ostati veran sebi i svojim umetničkim uverenjima. To je večiti proces koji se nikad ne završava.

Sada, nakon odbrane doktorata, Dimitrije kaže da oseća veliko olakšanje, jer se uželeo rada na svojoj muzici. Zato je nedavno okupio novi bend, napisao muziku za album koji ovih dana snima. Zvaće se "Accidental Nomad" ("Slučajni nomad").

- Tema je, kako to i sam naslov kaže, fenomen lutanja vođenog višim ciljem koga često nismo ni svesni, ali koji je teledirigovan negde odozgo. Na njemu sublimiram neka iskustva svog dosadašnjeg lutanja po svetu, dok muzički ostajem veran svom stilu koji je miks srpske tradicionalne muzike, klasičnog nasleđa i modernog džeza. Novi album za cilj ima da ispita spoljašnji svet i sve one uticaje koje doživljavamo spolja.

Osim novog albuma, Dimitrija čeka docentsko mesto na Zejvier univerzitetu Luizijana (Xavier University of Louisiana) u Nju Orleansu, a ta vrata mu je otvorila prestižna titula doktora.

- Ona otvara ulaz u akademski svet i omoguća vam da konkurišete sa profesorske pozicije na univerzitetima širom sveta. U avgustu se selim u Nju Orleans, grad džeza, gde paralelno sa profesorskim poslom planiram da nastavim da sviram svoju muziku i radim na novim projektima.
Iako su pred njim novi izazovi, po njegovim rečima, najveći od njih je bio i ostao da bude bolji čovek i muzičar i da pobedi sebe na svakom životnom planu.

- Kada živite ovim nomadskim životom umetnika, kada se često selite po svetu, upoznajete mnoge ljude i češće nego što je to zdravo za jednog čoveka, primorani ste da kažete zbogom i da nastavite dalje. Srećete i napuštate prijatelje, uzimate i ostavljate bendove, radna mesta, prilike i neprilike, toliko toga vidite, doživite, spoznate. Ipak, shvatite da sve to nekako dolazi i prolazi u službi izazova za vaš karakter i kroz buru osećaja brusi ono što jeste, sa namerom da stvori ono što možete da postanete. Tako je moj novi izazov još onaj stari. Ali, za razliku od nekada, sada se sa nasladom prepuštam saznanju da, ma koliko napredovao, nikada neću otkriti ni jedan odsto od svega onoga do čega pogled može da seže. Možda ću onim što stvaram i onim što jesam, barem osetiti da sam deo tog nesagledivog i kao takav biti u miru sa sopstvenim postojanjem. To je moj glavni motiv za kretanje napred - kaže mladi umetnik, čiji se talenat visoko kotira na svetskoj džez sceni.

Top pet momenata

Dimitrije je za pet najblistavijih momenata u dosadašnjoj karijeri odabrao:

Samuel Rouge

1. Novogodišnja školska svirka u srednjoj muzičkoj školi "Josip Slavenski" u Beogradu
- Tada sam prvi put na sceni predvodio jedan bend. Taj osećaj blaženstva koji sam tada osećao, nikada više ni na jednoj velikoj svetskoj sceni nisam uspeo da ponovim.
2. Montreux Jazz Solo Piano Competition 2008, Švajcarska
- U konkurenciji fenomenalnih džez pijanista osvojio sam dve prestižne nagrade. Bio sam klinac, imao sam ogromnu tremu i bio ubeđen da tu ne pripadam. A onda sam pobedio sebe.
3. Karnegi Hol, Njujork 2014.
- Održao sam uspešan solo pijano koncert, svirao sam standarde i svoje kompozicije, imao punu salu i puno srce. Roditelji su me tada posetili u Njujorku, ali otac je, umesto na koncertu, tu noć proveo u bolnici. Te večeri sam svirao misleći na njega.

4. Kennedy Center, Washington, DC
- Meni lično možda najomiljeniji koncert do sada. Fenomenalna publika, profesionalna organizacija i divno gostoprimstvo Ambasade Srbije u Vašingtonu, koja me je i pozvala i organizovala ovaj koncert.
5. Koncert u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku 2015.
- Bilo je to povodom proslave Svetskog dana džeza. Bila je čast svirati na ovakvom događaju i podeliti muziku sa ljudima iz celog sveta, koji su bili u publici toga dana.