Teško na vrh Evrope
Ove godine u maju navršava se punih deset godina od pobede Marije Šerifović na Evrosongu u Finskoj. Jedina srpska pobednica na najvećem evropskom muzičkom takmičenju smatra da su naše šanse za još neku pobedu minimalne.
- Čula sam za Tijanu Bogićević, koja će nas ove godine predstavljati u Kijevu, ona je kvalitetan vokal. Uopšte ne sumnjam da će pesmu otpevati kako valja, ali iskreno sumnjam da će uspeti da napravi neki veći uspeh. Mislim da se nikada više nećemo vratiti u muzički vrh Evrope, ne zato što nemamo kvalitetne izvođače, već zato što je Evrosong odavno prestao da bude samo muzičko takmičenje. Takođe, promene u glasanju iz godine u godinu nikome ne idu u korist - kaže Marija za beogradske medije.
Iako je po evrovizijskim pravilima zabranjeno i "p" od politike, čini se da je ona poslednjih godina uzela primat nad muzikom.
I prošlogodišnja pobeda Ukrajinke Džamale najbolji je primer za to.
Pročitajte još:
* Ukrajini bi mogli da oduzmu pravo na organizaciju "Evrovizije"
* VIDEO: Pogledajte kako je Marija Šerifović "pokidala" čuveni Čolin hit!
Ona je trijumfovala sa pesmom "1944" u kojoj je, navodno, opevala Staljinovu deportaciju krimskih Tatara, da bi nakon pobede javno rekla da zapravo kroz pesmu kritikuje aneksiju Krima 2014. godine.
I dok su ranijih godina mnogi izvođači diskvalifikovani zbog mnogo manje "političkih nota", Džamala je "prošla", jer je to u tom trenutku tako nekome odgovaralo.
I muzički stručnjaci širom Evrope kritikuju takmičenje i smatraju da je potrebna korenita promena Evrosonga. Rašireno je mišljenje da je većina numera na Pesmi Evrovizije isuviše plitka i da se ne razlikuje mnogo od najjednostavnijih šlagera.
Sve se svelo na scenski nastup, šou, šljokice, koreografiju i jeftine trikove koji su uzeli primat nad kvalitetnim kompozicijama.
U prilog tome govori činjenica da nijedna pobednička pesma sa Evrosonga prethodnih godina nije opstala, već da je vrlo brzo nakon takmičenja pala u zaborav.
Ovim se narušava kredibilitet takmičenja koje se održava već 62 godine. Hoće li se ove godine od 43 takmičarske kompozicije izdvojiti bar jedan hit? Teško.
Većina pesama koja je predstavljena za ovogodišnje takmičenje i dalje rađena po kalupu, samo ostaje da se vidi kakvu su akrobaciju izvođači pripremili kada je scenski nastup u pitanju.
Od skučenog studija do hala
Na predlog Marsela Besona Evropska radiodifuzna unija osmislila je Evrosong po uzoru na tada pilot-projekat, a sada čuveni Festival u Sanremu.
Bio je to još jedan pokušaj da se Evropa okrene razumevanju i saradnji.
Prvo takmičenje održano je švajcarskom Luganu 24. maja 1956, a učestvovali su Francuska, SR Nemačka, Italija, Holandija, Luksemburg, Belgija i domaćin Švajcarska.
Danas, 62 godine kasnije, od malog festivala održanog u skučenom švajcarskom studiju Evrosong je postao muzički spektakl koji se održava u velikim halama kapaciteta bar 15.000 gledalaca.
Shodno tome narasli su i troškovi, pa je za uspešnu organizaciju Evrosonga potrebno oko 24 miliona evra.
Deo sredstava obezbeđuje EBU, dok ostatak pada na teret domaćina.
Inače, evrovizijsko takmičenje spada u najgledanije programe EBU-a (pored velikih sportskih takmičenja) koje svakog maja u proseku prati oko 600 miliona gledalaca iz celog sveta.
Takmičenje horova
Evropska radiodifuzna unija pokrenula je novi TV format - takmičenje amaterskih horova. To će biti svojevrsni dodatak Evrosongu, a prvo takmičenje biće održano 22. jula u Rigi u Letoniji. Na takmičenje su se, za sada, prijavili horovi iz sedam zemalja - Austrije, Belgije, Danske, Estonije, Letonije, Nemačke i Slovenije.
Oni će se nadmetati za titulu evrovizijski hor godine. Prema propozicijama svaki hor će izvesti šestominutni program, a o pobedniku će odlučivati žiri u kome će biti britanski kompozitor Džon Rajter i letonski mecosopran Elina Garanča.
