Neumorni čuvari plamena rokenrola
Da li je umro rokenrol, pitanje je koje već 35 godina traži odgovor. Zahvaljujući muzičarima koji se ovom vrstom muzike bave iz ljubavi, neće nikad propasti. Oni bi mogli da se nazovu i "čuvarima vatre". Rokenrol je definitivno neuništiv! Mnogo puta je bio na kolenima, ali se uvek iznova dizao. To dokazuju i Beograđani okupljeni u grupu malo neobičnog i komplikovanog naziva - The Re-Machined Deep Purple tribute band.
Pet vrsnih i iskusnih muzičara u slobodno vreme održavaju probe i organizuju svirke po klubovima. Žive od poslova koji nemaju dodirne tačke sa muzikom. Rado bi oni od sviranja plaćali račune i školarinu deci, ali od bavljenja rokom to je nemoguće.
Jugoslav Bošnjak (55), u muzičkim krugovima poznat kao Jule, vrsni je umetnik-portretista, a bavi se i taksiranjem. Marko basista mu je kolega po volanu. Aleksa Matić (24) pevač, najmlađi član benda, za sada je student koji uspeva da uskladi učenje i svoju strast. Može se reći da je samo klavijaturista Predrag Peca Stanković (51) klavijaturista našao načina da živi od muzike. Kao moderni nomad, nastupa u beogradskim klubovima, a često za svoju i dušu prolaznika svira u Knez Mihailovoj ulici ili u prolazu kod Zelenog venca. Završio je srednju muzičku školu. Svirao je u Moskvi, Beču, Holandiji, Španiji...
- Muzika je moj život. Doduše, kad je trebalo, radio sam i na građevini. Uživam u sviranju na ulici, uvek se nađe neko ko mi kaže kako sam mu ulepšao dan. Ljudi su željni dobrih vibracija - priča Peca.
Basista Željko Bogner (51), osim sa gitarom, vešto snalazi i u autolimarskom zanatu.
- Muziku obožavam, ali limarija mi plaća račune - kaže Željko.
Sinu je kupio gitaru za rođendan, pojačalo za Novu godinu, pokušao je da ga uputi u osnove sviranja. Tako se posle 25 godina vratio svojoj prvoj ljubavi. Našao je u gitari mnogo više od pukog hobija.
Pesma za zaljubljene
Ovi rokeri svirali su sa legendama iz grupe Oktobar 1984, Zoranom Miščevićem, Madam Pijano, Bojanom Zulfikarpašićem, Rambom Amadeusom...
Najradosniji su kada po ko zna koji put uvide da ima devojaka ubeđenih da je neka pesma pisana baš kao za njih.
- Nema lepšeg osećaja nego kad sviram "Snjeet child in time" i vidim dvoje lepih i mladih ljudi kako se ljube. Tada znam da je to veče vredelo. Bar za njih dvoje - kaže basista Marko Petković (42).
- U mojim godinama čovek mora da ima neki ventil. Čuo sam od drugara da postoji neki sjajni klavijaturista Peca. Čekali smo ga tri meseca da dođe u Beograd i tako smo se mi okupili. Jule je kod mene dolazio da radi kola, nije imao pojma da ja sviram gitaru. Brzo smo se prepoznali po senzibilitetu i pasiji koja je svima nama strast - priča Željko.
Prisećaju se sa setom zlatnog doba jugoslovenskog roka kada je bilo mnoštvo dobrih bendova, gitarijada, festivala... Turbo-folk muzika, koja suvereno vlada prostorima bivše Jugoslavije, ima još jaku opoziciju u bendovima koji sviraju srcem. Oni održavaju u životu rok na kome su odrasle i vaspitavane mnoge generacije.
- Rokenrol je bio satanizovan. Pripisivani su mu razni poroci, govorili su da je pošast koja nosi sva zla ovoga sveta. Tog sveta i društva u kome je nastao, svi se sećamo kao neuporedivo boljeg i lepšeg mesta za život nego što je ovaj u kome danas živimo - sa setom kažu beogradski rokeri, koji su se kalili po beogradskim klubovima koji podsećaju na kultne londonske pabove.
Skromno opremljeni, zadimljeni, sa obaveznim šankom pored koga se ispijaju krigle piva i nekoliko separea, ta mesta pršte od pozitivne energije koja prisutne nagoni da zaigraju u ritmu omiljene pesme. Pesme uz koju su se nekada davno zaljubili, zbog koje su bežali sa časova da bi šetali sa svojim simpatijama. I svi znaju reči starih hitova. I neprevaziđenih: "Smoke on the Water", "Hush","Speed King", "Into The Fire", "Child in Time", "Highway Star", "Space Truckin'", "Lazy"...
U toj atmosferi ljudima ne silazi osmeh zadovoljstva sa lica, na tim mestima svi ćaskaju kao da se znaju godinama. Mlađi i stariji zaljubljenici u rok uživaju u druženju. Nema mrkog pogleda, teške reči, svi su došli zbog zadovoljstva. Takva mesta su malobrojne oaze optimizma i altruizma.
