Dosta mi je praznih obećanja
Glumac Bogoljub Mitić Đoša (47) jedno vreme bio je politički vrlo aktivan. Promenio je nekoliko stranaka ubeđen da se bez podrške politike i političara ne može opstati u Srbiji. Posle svega što je čuo i video, rešio je da se mane politike.
- Ja sam, što bi se reklo, višestranačka ličnost jer sam bio u više stranaka. Ali, dojadilo mi je, jer od politike nema nikakve koristi. U politici su sve sami prevaranti. Kad se samo setim šta su mi političari sve obećavali, trebalo je, u najmanju ruku, da budem ministar kulture. Obećavaju kule i gradove, a posle njihovih praznih obećanja, čovek može samo za uši da se uhvati - kaže Đoša.
Trebalo vam je mnogo vremena da to shvatite?
- Svako novo učlanjenje i nova stranka bili su novo iskustvo. Sve sam verovao da će doći neki bolji. A onda sam progledao i shvatio da od Srbije neće ostati ništa dok ne dođu neki potpuno novi ljudi. A, ovi današnji svi su, brate, isti. Trebalo je da mi bude jasno kada mi je jedan političar na visokoj funkciji pre nekoliko godina, rekao: "Ako možete da begate, begajte!" Ni političari više ne veruju u ono što pričaju, pa kako mi da im verujemo. Ja od petljanja u politiku nisam imao ništa. Sve što sam postigao i zaradio, bilo je zahvaljujući liku Đoše.
Nada se pozivu iz Granda
Hoćete li ponovo tezgariti u Grandu?
- Iskren da budem, ne znam. U Grandu su mi pare najsigurnije. A ono što sam u toj kući zarađivao bilo je vrlo značajan deo mog budžeta. Od glumačke plate u pozorištu, nema šanse da se preživi - iskren je Đoša.
Mnoge kolege vas ne smatraju pravim glumcem jer niste završili Akademiju...?
- Na to sam davno oguglao. Član sam leskovačkog Narodnog pozorišta i baš me briga ko šta priča. I ponosan sam što nisam završio akademiju, jer bih protraćio četiri godine života, posebno kad vidim ko je sve završio. Silne privatne akademije sa kojih izlazi mnoštvo diplomiranih glumaca napravile su haos. Unesrećile su nas! Sve se svelo na jurcanje za parama i na lov u mutnom. Festivali su uglavnom postali način za pranje para. Svaka budala misli da je dobar glumac, da je samo on bogomdan da radi. Zato sam ja za to da se vrati amaterizam, jer se jedino tako radi iz ljubavi i jedino tako umetnost ostaje umetnost.
Pročitajte još:
* 10+10 sa Bogoljubom Mitićem Đošom
* Sećanje na genija: Kad je Zaječar imao brkove
* Smešno: Švarceneger odglumio sve svoje uloge za šest minuta
Može li se živeti od plate u pozorištu?
- Kao što može i od babe devojka da se napravi. Može i magarac da se nauči da ne jede, ali brzo crkne. Ja radim iz ljubavi i godinama imam osećaj da radim besplatno, jer moju platu u pozorištu uzima moja žena. Ali, nema veze, imam ja i tezge. Doduše, u poslednjih godinu i po dana je i to utanjilo zbog opšte krize. Ne zovu me više u inostranstvo ni oni koji su me zvali bar jednom mesečno. Dobijam samo pozive za humanitarni rad. Ali, ne verujem nikom, jer se i tu svašta muva.
Glumci sujetniji od pevača
Da li su glumci sujetni i ljubomorni jedni na druge kao pevači?
- U glumačkom svetu ljubomore i sujete ima više nego igde. Ma pevači su mala deca u odnosu na glumce. Kod glumaca je alterego najizraženiji. Jedini glumac kog sam znao, a da nije bio sujetan, bio je Petar Kralj. Što manji glumac, to veća sujeta.