Sećanje na genija: Kad je Zaječar imao brkove
Nikada posećeniji kao ove godine, proteklog vikenda su održani 22. Dani Zorana Radmilovića u njegovom rodnom Zaječaru, a "Radovanu Trećem" u pohode došlo je ono najbrilijantnije što srpska pozorišna scena ima. Karte za predstave odigrane u pet dana, prodate su nekoliko nedelja unapred, pa su organizatori ispred pozorišta postavili video-bim, da bi što veći broj Zaječaraca mogao da ih pogleda.
Nikome nije bilo hladno u zaječarskoj noći. Natiskani pred video-bimom nekoliko stotina građana gledalo "Sveti Georgije ubija aždahu", beogradskog Ateljea 212, komad Dušana Kovačevića, koja je po mišljenju publike proglašena najboljom. Upravo ta predstava donela je "Zoranov brk" Nenadu Jezdiću za bravurozno tumačenje uloge poručnika Tasića. Vanserijski, Jezdić je jedini srpski glumac koji je ima čak tri Zoranova brka i povelju.
Za "Vesti" kaže da su Dani su ove godine drugačiji zbog činjenice da se na put od centra grada ka pozorištu preselio Zovanov spomenik u kostimu Radovana:
- On nameće pitanje da li je Zoran - Radovan ili je Radovan - Zoran. Oplemenio je potez ka pozorištu. Zorana poznavao nisam, ali ime obavezuje, a čovek koji je nosio to ime je, po mom tumačenju pozorišta, najveći među navjećima. I jedna od najvećih mera pozorišnog dara i pozorišne mašte i slobode u pozorištu. I mera pozorišne demistifikacije, u kojem i ja pokušavam da se krećem ko glumac, tako da se pojavljuje i mera ličnog afiniteta prema Zoranovoj glumi, Zoranovom imenu Zoranovom daru. Iako ga nisam poznavao kao čoveka, po slobodi svojoj, imam osećanje bliskosti sa njegovom vrlinom - kaže Jezdić.
Jezdić je i na Sterijinom pozorju svoj dar ovenčao Radmilovićevim imenom.
- To su mi najdraže nagrade zbog ličnog doživljaja imena i čoveka, posebo mi je drago kad se zaodenem njegovim imenom. Naravno uvek korsistim priliku tog prigodom, kada me Bog udostoji Zoranovog imena, da prisutne pozovem da i svoje emocije i svoj doživljaj Zorana Radmilovića artikulišu u lepe i birane reči molitve za njegovu dušu. Zato što je to nama, koji još uvek gostujemo ovde, jedini stvarni i živi vid komunikacije sa onim što je živo, a Zoranovo je - a to je njegova duša. U tome pronalazim i smisao okupljanja i sabiranja u ime Zoranovo i u slavu Zoranovu. I posebno mi je drago što sam sve te nagrade dobio ja koji sam iz Zoranovog Ateljea.
Mediji mogu da pomognuAna Radmilović smatra da su mediji i te kako važni za pomoć Fondu Zorana Radmilovića, ali i kako je sam grad Zajčar inspirativan i kako bi neki od programa mogli da budu namenjeni novinarima. - Nadam se da mi novinari možemo da nađemo mesto u ovim predelima. Kako među sponzorima festivala imamo i neke beogradske dnevne listove kao i zaječarsku televiziju Best - što da ne? Na kraju, Timočka krajina je riznica mesta koja su dušu dala za reportaže, od sumornog rudarskog Bora do nestravnih Homolja, preko Romulijane... A i Zaječar je sjajan grad za provod, ima lepe hotelčiće - taman onakve kakve volimo mi što idemo na teren. Istina, nema rata ali smislićemo nešto. Ima lovišta. Evo, recimo ja nisam nikada izveštavala o lovu. |
Novina za festival je da se ove godine prvi put pojavila i ćerka Zorana Radmilovića - Ana, koja je tom prilikom predstavila knjigu - bestseler posvećen njenim sećanjima na kratak život uz verovatno najvećeg srpskog glumca. Knjiga "Kad je svet imao brkove" izašla je 2011. godine, a posle mnogo promocija po Srbiji i Republici Srpskoj, dve godine je putovala do Zaječara.
- Knjiga je zaista obišla, ne zna im se broj, mnogo gradova i sela tokom ove dve godine. U Zaječar nas (ni knjigu ni mene) nisu zvali do sad. Ako je pitanje - zbog čega? Odgovor - ne znam. Sada su me zvali na poziv Saše Mirkovića, novog predsednika Skupštine opštine, koji je već počeo sa dobrim inovacijama u Zaječaru i rado sam se odazvala, ne samo ja nego i neka veća imena koja su se takođe, po prvi put pojavila na festivalu, objašnjava Ana Radmilović.
Ona je prvi put i angažovana kao saradnik u oblasti kulture u Zaječaru.
- Jeste, saradnik rogobatnog naziva. Šalim se, dogovor je takav da može da podrazumeva svašta, i to je prvi put da sa velikim zadovoljstvom učestvujem u takvim stvarima. Mirković je čovek s kojim je dogovor brz i lak i koji je otvoren za nove ideje. Nameravamo da zaživi Fond Zoran Radmilović, koji postoji više od decenije u Zaječaru, a ne radi praktično ništa, sem organizacije Festivala i štampanja biltena. To je fond koji nosi lepo ime, verujem da bi mnogi voleli da sarađuju sa nama i daju svoj doprinos. Ideja je da on radi tokom cele godine i da finansira promocije i predstave na jedan nov način koji sada postaje sve popularniji.
O inovacijama u Fondaciji Zoran Radmilović, Nenad Jezdić kaže da je "potrebno da budemo dobri krvonaslednici te priče, da imamo šta da razdužimo".
- Dobro je vratiti amanet ispuniti dugove svojih glumačkih predaka.Rado ću pomoći Fondu ukoliko sve bude tako kako sam razumeo, biće mi čast da učestvujem u tome, zaključuje Jezdić.
Glumac Milan Caci Mihajlović, smatra da je Zaječar krajem ovog oktobra i početkom novembra ponovo bio epicentar kulturnih događanja.
- U pohode velikom glumcu došlo je oko stotinu umetnika, sala pozorišta bila je mala da primi sve one koji su želeli da vide šta se to dešava u teatru širom Srbije pa i van nje. Bilo je i pratećih programa, izložbi, promocija knjiga, almanaha, publika je i ispred pozorišta mogla da prati šta se dešava u Sali. Ukratko rečeno, sve ovo što se desilo u Zaječaru ove godine obećava da će sledeći Dani Zorana Radmilovića bizti još uspešniji. Inicijativa da Fondacija Zoran Radmilović radi cele godine, a ne samo nedelju dana godišnje, jeste nešto što će sigurno na veliko odobravanje mnogobrojnih Zaječaraca koji koriste svaku priliku da istaknu potrebu za kulturnim sadržajima kojima se Zaječar do sada nije mogao da pohvali. U tome, siguran sam, imaju punu podršku svih nas kojima je - zahvaljujući Zoranu Radmiloviću - Zaječar postao omiljen grad za koji smo spremni da učinimo sve što je u našoj moći i dana dostojan način sačuvamo uspomenu na nezaboravnog i neponovljivog kolegu - zaključuje Mihajlović.
Komemoracija kultureZoranova ćerka Ana Radmilović, slično kako je njen otac nekada zagovarao približavanje kulture publici, smatra da je vreme da se kultura vrati među ljude - da se "preseli iz institucija u klubove, da ljudi, publika, mogu da učestvuju u programu u jednoj neformalnoj atmosferi i da te večeri, poput čuvenih 'književnih večeri' po bibliotekama i sličnim prostorima koje ljudi uveliko zovu 'komemorativnim' zbog uštogljenosti i jedne neudobnosti".
Prvi put na festivalu: Ana Radmilović
- Već je uveliko dokazano da kultura, a imamo i iskustvo Srpske drame na Kosovu, mnogo bolje živi na mestima koja su izmeštena iz institucija. To naravno ne znači da sve može tako, niti da pozorišta i biblioteke ne treba da postoje. Daleko od toga. Postoje predstave i postoji pozorište i postojaće dok je sveta i veka one koje se jednostavno ne mogu igrati "po poljanama", da pozajmim kosovski termin. Ali treba imati u vidu i vreme koje živimo, gde je čovek željan opuštanja raspoloženiji da novac potroši u nekom klubu, da priča, da zapali cigaretu, da dobacuje ako treba i da pita, do nedavno nedodirljivog, pisca šta mu padne na pamet. Na kraju, to jest na početku, to je bila davna Zoranova ideja, kada je 70-tih godina prošlog veka "vikao" na kolege umetnike da kulturu treba dovesti ljudima na vrata. U prevodu na ona mesta gde ljudi najviše vole da sede. Odnosno, približiti je onima koji se (često s pravom) kada čuju reč "kultura" hvataju za pištolj. I ne čuditi se zašto ljudi više vole koncert u zagušljivom klubu od tih "komemorativnih književnih večeri". Eto, mislim da bi to trebalo da radi nešto što nosi prezime Radmilović, a kada već postoji taj fond zašto ne bismo probali da i on bude ivonativan onako kako je to bio i vlasnik prezimena. Sada pregovaramo sa soponzorima festivala Zoran Radmilović i ta će se saradnja verujem brzo proširiti i na druge, nove i drugačije manifestacije u Zaječaru. |
