Omladina zatrovana neukusom
Nedavna Gitarijada, koja je do pre par godina bila maltene pred gašenjem, ove godine oborila je sve rekorde u istoriji postojanja ovog festivala, kada je festival posetilo 200.000 ljudi pokazuje da je u Srbiji rokenrol pobedio. Dokaz da se u Srbiji sluša i neka druga vrsta muzike, a ne samo folk, govore i brojni koncerti srpskih rokera, za čije se nastupe traži karta više. Mladi pevaju pesme koje su nastale dok nisu bili rođeni. Ipak, treba skinuti kapu svim rok bendovima koji su izdržali i uspeli da opstanu uprkos navali raznih drugih zvukova.
Da rokeri u Srbiji imaju čemu da se raduju tvrdi i Bora Đorđević, koji će sa svojom Ribljom čorbom otvoriti ovogodišnji Bir fest.
- Ima nade za rokenrol, naravno. Još kad bismo bili prisutni u medijima, kao što nismo, bilo bi još bolje. Nameće nam se neukus, a mi smo nemoćni. Rokeri nisu nametljivi. Ne postoji nijedna rok televizija kod nas, što je žalosno. Zaista je veliki problem u medijima, koji besomučno forsiraju narodnjake i to je takva propaganda, koja ti uđe u mozak i ne možeš da je se rešiš. Mnogobrojne mlade generacije potpuno su zatrovane jer prosto nemaju izbora. Zato su ovakve manifestacije poput Gitarijade dragocena stvar - kaže Bora Đorđević, koji tvrdi da uprkos svemu rokenrol nije umro.
Veliki pritisak turbo folka
Bilja Krstić, naša uspešna etno pevačica, tvrdi da bi bilo divno da ima mesta za mlade rokere u našem društvu.
- Svi se nešto trude da promene sliku. Koliko će uspeti u tome ne znam. Nemam ništa protiv da svaki muzički pravac ima svoje mesto u ovoj zemlji. Bilo bi divno da ima mesta i za mlade rokere, kao i ostale mlade muzičare. Veliki je pritisak turbo folka. Ali, oni su se izborili za to svoje mesto - kaže Bilja Krstić.
- Nije umro rokenrol. Ima puno mladih ljudi koji dobro sviraju, ali nedostaju autori, ljudi koji imaju svoj pečat, po čemu bi bili prepoznatljivi.
Žika Jelić, iz Ju grupe, koja već više od četiri decenije uspešno traje kaže da se rok muzici kod nas, za razliku od razvijenog sveta, ne pridaje dovoljno prostora u medijima, pa je mladim bendovima teško da dođu do šireg auditorijuma.
- Da bi uspeo da stigneš do vrha, treba mnogo energije, volje i živaca. Kada posle napornog dugogodišnjeg rada i mnogo pokušaja ne dobiješ pozitivan povratni efekat, jednostavno odustaneš. Zbog toga mnogo mladih muzičara ne može da iskaže svoj talenat za rok muziku - kaže Žika, dok njegov brat Dragi Jelić ističe da se oni ne bore da sačuvaju rok muziku, već rade ono što vole.
- Ako ne jurite tu materijalnu stranu, kao što mi nismo jurili, a ima dosta kolega koji to nisu radili onda opstajete. Mi toliki niz godina radimo posao koji volimo. Nismo jurili za promenom stila. Bilo je momenata kada je bilo unosnije svirati nešto drugo, promeniti nešto u stilu sviranja da bi došli do većih materijalnih sredstava. To nas nije zanimalo. Danas jeste teško, pogotovo mladim stvaraocima, zato što mediji nisu naklonjeni. Mora im se dati mnogo više prostora, moraju da pokažu šta znaju, a oni će to uloženo u njih sigurno desetostruko vratiti - rekao je Dragi.
Društveni korov
Turbo folk i drugi pravci, nažalost, napravili su pravu kataklizmu u muzici i šire. Koliko je rokenrol moćan u okršaju sa tim umetničkim avetima?
- Ne bih pomenute pravce nazivao ni umetničkim, a ni avetima, pre bi ih nazvao društvenim korovom. Generalno, turbo folk i drugi pravci nisu u potpunosti odgovorni za kulturološku kataklizmu, jer su i oni sami produkt moralno posrnulog vremena. Rokenrol je i te kako moćan, ali on pažljivo bira s kim će da se dodiruje, rukuje ili hvata u koštac. Danas je generalno teško opstati, a kamo li boriti se za opstanak onoga što voliš, ali ko te pita o težini kad te vuče instinkt i želja da stvaraš uprkos svemu? Guraš dalje i ne razmišljaš o težini koju vučeš na ramenima, a vremenom i ona olakša i sraste s tobom.
