Talična glumica za srpske filmove

Hristina Popović (31) poslednjih godina jedna je od najtraženijih i najtaličnijih srpskih glumica. U kome god je filmu zaigrala od "Parade" Srđana Dragojevića do "Krugova" Srdana Golubovića to ostvarenje bi osvojilo brojne nagrade na međunarodnim i domaćim festivalima.

Hristina Popović (31), jedna od najtraženijih i najtaličnijih srpskih glumica

 

- Sve su to dobri filmovi, zato su i nagrađeni. Pored mene igrali su i poznati glumci koji su sigurno doprineli uspehu tih filmova. Većinu njih sam poznavala odranije, pa nisam imala tremu, a snimanje i rad sa njima mi je samo olakšalo posao. Danas sam toga svesna i drago mi je što je sve prošlo bez nekog velikog uzbuđenja. Da je bilo drugačije bila bih u grču, i ko zna kako bi to sve ispalo i da li bih sve uradila kako treba - iskrena je Hristina.

Kako dolazite do uloga?
- Na razne načine. Išla sam na kastinge, a nekad su me reditelji zvali da glumim u njihovim filmovima. Dešava se i da pišu ulogu baš za mene, jer već znaju šta možeš da snimiš i vide te u toj ulozi dok je pišu i pripremaju. Maltene, svaka uloga je za

mene izazov kojem prosto ne mogu da odolim.

Dobili ste Zlatnu arenu u Puli za najbolju žensku ulogu za rolu Biserke u filmu "Parada". Koliko vam znači ova nagrada?
- Biserka je i mene odmah kupila, još dok sam čitala scenario. Uloga mi je ponuđena i jedva sam čekala da započnemo snimanje. Nije mi palo na pamet da odbijem da igram u filmu Srđana Dragojevića, jer sam obožavalac njegovih filmova uz koje sam i odrastala. A, Zlatna arena je jedno veliko priznanje o kojem sam kao dete mogla samo da maštam.

Koliko je danas u vreme finansijske krize, posebno u kulturi i srpskom filmu, teško mladim glumcima da dođu do uloge?
- Ovaj posao dugo radim, pa se ne osećam više baš kao mlada glumica. Ipak, negde sam uspela na neki način da se afirmišem. Mislim da je mnogo teško kad si zaista mlad, kad tek završiš akademiju i počinješ da radiš. Fantastična je ideja kao što je imala Mirjana Karanović koja je angažovala celu svoju klasu glumaca u filmu "Pored mene", Stevana Filipovića, jer to otvara mnoga vrata. Mladim glumcima nikada nije, niti će biti lako. Postoji i dobra strana svega, a to je mogućnost upoznavanja i napredovanja u ovoj oblasti, jer sve što se vidi i čuje, svako iskustvo, može da posluži kao okvir glumačke igre. Drago mi je što glumačka profesija nema limit, odnosno ne postoje nikakvi okovi. Ceo život se uči i zbog toga nikad ne može da bude dosadno. Loša strana ovog posla je ta što je dosta naporno, ali to nije nikakva prepreka ako voliš to što radiš i poslu pristupaš sa velikim ambicijama.

Da li dalje vodite dvogodišnju ćerkicu Luču na snimanje?
- Ne odvajam se od nje i vodim je svuda sa sobom na festivale, premijere, snimanja.