Bajaga: Rado se odazivam pozivima iz dijaspore
Momčilo Bajagić Bajaga (53) sa svojim Instruktorima nestrpljiv je da sutra uveče zakorači na scenu na Kalemegdanu i zasvira. Nekoliko dana ranije svirali su na palubi Jahting kluba za odabrane prijatelje i obožavaoce, kao svojevrstan uvod u veliki beogradski koncert. Na listi pesama za nastup na Kalemegdanu posebno mesto imaće hitovi vezani za Beograd, a takvih pesama Bajaga ima dosta.
- Donji grad na Kalemegdanu je verovatno jedino važno mesto u Beogradu na kome još nikada nismo svirali. To će biti koncert sa prijateljima, jer će uz nas te večeri nastupiti još nekoliko dragih i važnih muzičara i grupa, kao na primer Eva Braun iz Bečeja, Branko Đurić Đura i drugi. Naši koncerti traju dva i po sata, plus bis. Mislim da smo odabrali pravi datum za koncert, jer je počeo raspust, a cena karte od osam do deset evra je primerena teškom vremenu u kome svi živimo - kaže Momčilo Bajagić Bajaga.
Prijatelji iz grupeUskoro ćete obeležiti tri decenije na sceni. Kako ste opstali tako dugo? |
U okviru turneje na kojoj promovišete album " Daljina, dim i prašina" svirali ste i u Zagrebu?
- U Zagrebu je bilo sjajno i po prvi put smo svirali na Šalati, koja podseća na naš Tašmajdan. Na ovoj turneji za koncerte uglavnom biramo otvorene prostore, publika nas je kao i uvek odlično primila, a koncert je snimala Hrvatska televizija što nije baš uobičajeno.
U Zagrebu vam je gost bio Srđan - Žika Todorović. Da li će gostovati i na beogradskom nastupu?
- Žika je bio bubnjar EKV i bio je naš gost u Zagrebu, ali neka nešto ostane i tajna za naš koncert u Beogradu.
Da li ste imali problema u Hrvatskoj?
- Ne, publika je sjajna i znaju ne samo naše stare hitove, već i nove pesme što me posebno raduje. Nismo imali problema i nikada se nije desilo da mi neko priđe i vređa me. U početku, odnosno posle rata, je bilo malo problema tako da smo morali da imamo policijsku pratnju, ali sada je sve normalno.
Jedan ste od retkih bendova koji gotovo redovno svira u dijaspori...?
- Da, dosta smo svirali i sviramo po dijaspori. Zovu nas i mi se uvek rado odazivamo pozivima naših zemljaka. Kod naših ljudi koji žive u inostranstvu primetili smo veliku nostalgiju. Ali, posebno me raduje što u publici vidim i dosta mladih ljudi koji su naše pesme verovatno naučili uz roditelje.
Da li se danas uopšte isplati držati koncerte?
- Ne isplati se, ali je lepo. Troškovi su veliki, a zbog kompletne ekonomske situacije u zemlji morali smo da vodimo računa da cena karte bude pristupačna za većinu ljudi, jer želimo da bude lepo i nama i publici. Biće lepo vreme, prostor donjeg grada je božanstven i verujem da ćemo svi zajedno uživati.