Ludilo lečenog Sarajlije
Naša domovina je ona važna, koju pamtimo, koja je u nama kao emotivna celina, ne kao geografska stvarnost, poručuje kompozitor, koji se danas, kako sam kaže najviše zabavlja
Gorana Bregovića dočekala je - dupke puna velika koncertna dvorana Sidnejske opere - sva sedišta rasprodata i pred početak ostalo još nešto stajanja. Najpoznatijem našem kompozitoru, rok, folk, pop, nazovite kako hoćete muzike - sve je moguće, pa i to da se sada može pohvaliti da je jedini s naših prostora koji je Operu ispunio dupke u razmaku od svega oko tri godine.
Na početku Goranove turneje po Australiji i Novom Zelandu zatražili smo od njega komentare na nekoliko izjava koje je o samom sebi davao u poslednje vreme.
- Ako ne poludiš, nisi normalan (sa službenog portala G. Bregovića). Uvek izgledate ležerno - jeste li sami, stvarno, ikad poludeli ili je slogan tek propagandna poruka?
- Nikad nije dovoljna samo muzika - muzika mora da nosi ludilo. Na svadbama uvek ima jedan orkestar koji svira normalno, a onda upadnu trubači i uvedu ludilo. Tad se žene penju na stolove, a to je momenat koji se čeka... - kaže Goran o "tajni" odnosa s publikom.
Izjavili ste, navodno, da "muzika nije nešto važno". Ipak se njom bavite celi život. Je li glavni razlog što ste muzičar u tome što "muzika uveseljava ljude" ili što vam ona služi za "sporazumevanje, bez obzira na naciju, jezik i kulturu"? Obe tvrdnje su navodno vaše.
- Sviram jer muzika uveseljava mene, a time i publiku. Ne verujem da ima još jedan kompozitor savremene muzike koji se toliko zabavlja na poslu. Ove godine izvodim četiri različita koncerta i izvodim ih na veoma različitim mestima. Ja sam svirao i najbolje dvorane na svetu i buzuki barove u Grčkoj. Nema kompozitora koji se danas zabavlja više od mene.
Vratili ste se u Sarajevo. Usput ste izjavili da je taj grad selendra, ali neobična selendra. Je li u tome naglasak: neobična? Kako ga danas doživljavate? A kako grad doživljava vas?
- Nisam se vratio, ali jesam Sarajlija... Lečeni Sarajlija. Kada sam u Sarajevu, vidim tika-taka, zakuca srce.... Odrastao sam tamo gde Sarajlija raste: sa decom koja nose iftar u školu i, da se od njih ne bih razlikovao, nosio sam sendvič. Na ramazan, gledali smo kroz prozor i čekali da se na džamiji upale kandilji, i onda svak izvadi svoj sendvič i jedemo.... A opet, u Sarajevu ne mogu da radim. Ne mogu ni u Parizu... Najbolje radim u Beogradu, moji muzičari su ovde, ovde sam okružen ljudima koji me razumeju.
Kao mnogi od nas, i vi kažete da ste izgubili domovinu. Je li to vraćanje nazad mozda traženje te izgubljene domovine? Zlobnici kažu da je u pitanju porez.
- Teško je objasniti zašto je čovek vezan za mesto u kojem je rođen. Ali imam kuće i u Beogradu i u Zagrebu i u Sarajevu. Moja domovina je između ta tri grada. Koja je uopšte definicija doma, domovine? Tamo gde su ti zimski kaput u avgustu i kupaće gaće u februaru? Naša "domovina", ona važna, ona koju pamtimo, u nama je kao emotivna celina, ne kao geografska stvarnost.
Publika u Operi, kao i na svim drugim mestima, aplauzima je pozdravila popularnog izvođača čije pesme se vrte po celom svetu. Ovacije su, međutim, priređene, kako je i očekivano - kod tri pesme tokom koncerta. To su svakako "Đurđevdan", nezaobilazni "Kalašnjikov" i "Gas, gas".
Goran i njegov orkestar za svadbe i sahrane, posle izuzetne dobrodošlice u Sidneju, gostuju još u Adelejdu, Brizbejnu, Melburnu i Nju Plimutu.