Bora Čorba: Narodnjaci truju mlade u dijaspori
Bora Đorđević (60) i Riblja čorba užurbano se pripremaju za koncert u Beogradskoj areni koji je zakazan za 23. mart. U međuvremenu su snimili spot za pesmu "Užasno mi nedostaje" u dvorcu Dunđerski, a imaju i brojne nastupe u dijaspori. Tako će za koji dan posle punih 26 godina održati koncert u Parizu gde su kao bend poslednji put nastupali 1987. godine.
- Ako ne računamo tezgarenje gde se skupi ekipa narodnjaka i odvedu te u predgrađe Pariza, pa se svira gde sam i ja išao bez grupe, ovo će biti malo više koncert jer predstavljamo svoju zemlju na najlepši način, kao neki kulturni događaj. Ovo su pravi koncerti i nema zezanja, a sviraćemo više od dva sata. Posle toga idemo u Beč i Linc, često sviramo i u Cirihu, ali bitan nam je Beč zato što mislimo da nije skroz zatrovan narodnjacima - kaže Bora Đorđević.
Bez publikeA koncert u Zagrebu? |
Kako reaguje publika u dijaspori na vaše pesme?
- To je uvek dobro. Problem je u medijima, koji besomučno forsiraju narodnjake. To je jedna Gebelsova propaganda. Uđe ti u mali mozak i ne možeš da je se otarasiš. Brojne generacije, naročito mladih ljudi iz dijaspore, potpuno su zatrovani jer nisu imali izbora pošto nisu mogli da slušaju ništa drugo. Sva sreća da Riblja čorba postoji 35 godina i ljudi još uvek vole i poštuju ovo što radimo.
Svirali ste i u Južnoafričkoj Republici?
- Tu idem sam, jer ima malo naših ljudi i ne isplati se da se putuje ceo bend, jer on je mala fabrika. Mnogo je lepo videti Johanezburg, Zimbabve i Bocvanu, gde sam pevao. Na nastup dođu i stranci jer ih ovi naši dovedu i kad dođu zaprepaste se da neko u nekoj Srbiji svira tako dobro rokenrol. Na koncert u Areni doći će i naši obožavaoci iz Amerike, iz Čikaga, Bugarske, čak nas i Rusi slušaju.
Arena je skupa igračkaDa li se isplati danas napraviti koncert u Areni? |
- U Petrovcu na Moru priđe mi jedan Rus i kaže da je odrastao uz moju muziku, a u Crnoj Gori ima više Rusa u publici nego Crnogoraca. Tako da su nam vrata otvorena svuda. Nikad ne odrađujemo koncerte, niti sviramo kao da su tezge. Izbegavam reč publika jer mi sve to zvuči potcenjivački. Umesto publika kažem ljudi koji dođu da nas slušaju, koji nas vole, jer je to uzvratan odnos. Dajemo sve od sebe na bini, ginemo kao da nam je poslednji koncert u životu. Tako smo naučili da radimo, i tako jedino možemo da funkcionišemo. Mi se bavimo umetnošću.
Da li je rokenrol još postoji u Srbiji?
- Nije umro rokenrol, još se mrda. Ima puno mladih ljudi koji dobro sviraju, ali nedostaju autori, ljudi koji imaju svoj pečat, po čemu bi bili prepoznatljivi.
Šta mislite o tome što sve više rokera, pa i vi, radi za folk pevače?
- Ne stidim se toga, ja sam to radio i ranije. Ali, radim kvalitetne tekstove, tako da nema razloga da se stidim. Ne proizvodim ih serijski, što bi mogao da radim budući da znam. Međutim, mene interesuje pre svega kvalitet i ne dajem svakom pesme, već uglavnom prijateljima.
