Bora Čorba: Narodnjaci truju mlade u dijaspori

Neumorni rokeri: Bora Đorđević i Riblja čorba

- Ako ne računamo tezgarenje gde se skupi ekipa narodnjaka i odvedu te u predgrađe Pariza, pa se svira gde sam i ja išao bez grupe, ovo će biti malo više koncert jer predstavljamo svoju zemlju na najlepši način, kao neki kulturni događaj. Ovo su pravi koncerti i nema zezanja, a sviraćemo više od dva sata. Posle toga idemo u Beč i Linc, često sviramo i u Cirihu, ali bitan nam je Beč zato što mislimo da nije skroz zatrovan narodnjacima - kaže Bora Đorđević.

Bez publike

A koncert u Zagrebu?
- Pošto je to koncert visokog rizika, onda ću pevati bez publike - rekao je u šali Bora.

Kako reaguje publika u dijaspori na vaše pesme?
- To je uvek dobro. Problem je u medijima, koji besomučno forsiraju narodnjake. To je jedna Gebelsova propaganda. Uđe ti u mali mozak i ne možeš da je se otarasiš. Brojne generacije, naročito mladih ljudi iz dijaspore, potpuno su zatrovani jer nisu imali izbora pošto nisu mogli da slušaju ništa drugo. Sva sreća da Riblja čorba postoji 35 godina i ljudi još uvek vole i poštuju ovo što radimo.

Svirali ste i u Južnoafričkoj Republici?
- Tu idem sam, jer ima malo naših ljudi i ne isplati se da se putuje ceo bend, jer on je mala fabrika. Mnogo je lepo videti Johanezburg, Zimbabve i Bocvanu, gde sam pevao. Na nastup dođu i stranci jer ih ovi naši dovedu i kad dođu zaprepaste se da neko u nekoj Srbiji svira tako dobro rokenrol. Na koncert u Areni doći će i naši obožavaoci iz Amerike, iz Čikaga, Bugarske, čak nas i Rusi slušaju.

Arena je skupa igračka

Da li se isplati danas napraviti koncert u Areni?
- Verovatno se ne isplati. Teško. Arena je skupa igračka. Ali se iskreno nadamo da će se prave vrednosti isplatiti kad-tad. Dovesti Džona Mekoja je velika stvar. Da li će se isplatiti nije ni važno. Važno da je srce puno i da su zadovoljni ljudi koji nas vole, kao i mi. Mnogi se zatrče, pa zakažu Arenu i slavno propadnu krijući koliko je ljudi bilo. Mediji se frljaju s ciframa, a poslednji koji su napunili Arenu je grupa Smak, puni je Čola i Riblja čorba, a ostali se zezaju.

- U Petrovcu na Moru priđe mi jedan Rus i kaže da je odrastao uz moju muziku, a u Crnoj Gori ima više Rusa u publici nego Crnogoraca. Tako da su nam vrata otvorena svuda. Nikad ne odrađujemo koncerte, niti sviramo kao da su tezge. Izbegavam reč publika jer mi sve to zvuči potcenjivački. Umesto publika kažem ljudi koji dođu da nas slušaju, koji nas vole, jer je to uzvratan odnos. Dajemo sve od sebe na bini, ginemo kao da nam je poslednji koncert u životu. Tako smo naučili da radimo, i tako jedino možemo da funkcionišemo. Mi se bavimo umetnošću.

Da li je rokenrol još postoji u Srbiji?
- Nije umro rokenrol, još se mrda. Ima puno mladih ljudi koji dobro sviraju, ali nedostaju autori, ljudi koji imaju svoj pečat, po čemu bi bili prepoznatljivi.

Šta mislite o tome što sve više rokera, pa i vi, radi za folk pevače?
- Ne stidim se toga, ja sam to radio i ranije. Ali, radim kvalitetne tekstove, tako da nema razloga da se stidim. Ne proizvodim ih serijski, što bi mogao da radim budući da znam. Međutim, mene interesuje pre svega kvalitet i ne dajem svakom pesme, već uglavnom prijateljima.