Trubači među prosjacima i striptizetama

Varošica smeštena podno planine Jelica postala je svetska prestonica trube, a nastup u Guči danas san je svakog trubača. Ove godine je Sabor trubača posetilo oko pola miliona gostiju, a procenjuje se da ih je dosad bilo više od 15 miliona. Na pozornici na gradskom stadionu smenjuju se orkestri, u Guči se smenjuju u vlasnici šatri i ulični prodavci, a već 13 godina voditelj finalnog takmičenja je dr Aleksandar Pajović, lekar koji je odrastao uz zvuke trube.

Aleksandar Pajović, voditelj Dragačevskog sabora

U dvorištu vaše porodične kuće u centru Guče tokom prvih sabora sviralo je po nekoliko trubačkih orkestara.
- Moj otac Jezdimir bio je zaljubljenik u trubu, kojom sam zaražen od najranijeg detinjstva. Ipak, jedan od najvažnijih događaja i mom životu bila je proslava 140. rođendana čačanske gimnazije kada mi kao đaku ukazana čast da vodim program. Na proslavi su bili i glumci Ljuba Tadić i Mrgud Radovanović. Na njihovu preporuku usledio je poziv iz Radio Beograda da se zaposlim kao spiker. Odbio sam ponudu jer sam želeo da studiram medicinu. Specijalista sam opšte medicine, magistrirao sam sportsku i opštu medicinu, ali ljubav prema pozornici nije iščezla.

Kažu da ste jedan od najboljih poznavalaca istorije Sabora trubača koji se održava od 1961. godine.
- Sabor trubača u Guči je stvoren na inicijativu pesnika Branka V. Radičevića, Raše Protića, Laleta Vujovića, Nikole Stojića i još nekih ljudi iz Guče, sve u želji da se truba sačuva od zaborava. Imao sam tri godine kada je održan prvi sabor, znam je da održan u porti crkve i na njemu su se takmičila četiri lokalna orkestra.

Političar u belom mantilu Lekar i političar: Aleksandar Pajović   * Dr Aleksandar Pajović je rođen 1958. godine u Guči. Osim kao lekar i voditelj Sabora, poznat je i kao političar. Bio je poslanik SPO-a u prvoj višestranačkoj Skupštini Srbije i poslanik u Skupštini SCG do njenog raspada. * Zbog neslaganja sa politikom SPO-a nekoliko godina je bio politički neaktivan, ali je na lični poziv Tomislava Nikolića prešao u redove naprednjaka i sada je odbornik ove stranke u Skupštini opštine Lučani. Takođe, dugogodišnji je predsednik proslavljenog kulturno-umetničkog društva "Abrašević" iz Čačka. * Oženjen je i otac dvoje dece.

Koliko su se prvi sabori razlikovali od današnjih?
- To je bilo nešto sasvim drugačije od onoga što se u Guči dešava danas. Ti sabori su imali dušu i bili su prava porodična okupljanja. Trubači su išli od stola do stola i svirali meraklijama koji su istinski uživali u zvuku trube. U neko doba gosti bi sastavili stolove i svi orkestri bi svirali zajedno. Uživanje je bilo najvažnije, nikada nije zabeležena nijedna svađa oko muzike ili bilo čega drugog jer su se ljudi uvažavali.

Da li je neko od osnivača Sabora mogao da pretpostavi da će ova smotra imati svetski značaj?
- Jednostavno, desilo se nešto što niko nije mogao ni da zamisli. Da neko kojim slučajem sa neba gleda šta se danas dešava u Guči, bio bi u velikom čudu, ali i zadovoljan jer ovim mnogo dobila i Guča i Srbija. Zahvaljujući novcu koji se slije od Sabora, mnogo je toga izgrađeno do te mere da oni možda ne bi ni prepoznali Guču.

Kako je došlo do toga da postanete voditelj programa u Guči?
- Pre mene program je vodio poznati voditelj Sveta Vuković, a kada je pre 13 godina odlučio da se povuče sa Sabora, postavilo se pitanje ko bi mogao ga nasledi. E, tada se neko setio doktora Ace Pajovića i tako je počelo. Preuzeti ulogu voditelja nakon Svete Vukovića nije bilo nimalo lako, ali, eto, ispostavilo se još jednom da sreća prati hrabre. Ipak, razmišljam o tome da je vreme da me za neku godinu zameni neko mlađi.

Šta vam je doneo voditeljski posao?
- Da se ne lažemo, posao lekara u potpunosti me ispunjava, ali posao voditelja programa u Guči je nešto sa čim se ništa ne meri. Jednostavno, čoveku godi da se sa pozornice obraća desetinama hiljada ljudi na stadionu i milionima gledalaca širom zemlje i sveta. Jednostavno, uživam u tim trenucima. Stekao sam na stotine prijatelja širom zemlje i sveta i to je veliko bogatstvo. Uostalom, ceo život živim između dve linije omeđene poslom lekara i poslom voditelja programa Sabora i nikada mi neće biti jasno šta me, zapravo, kao čoveka više ispunjava.

Sabor trubača u Guči je svojevrstan fenomen koji je imao svoju genezu. Ko je, osim inicijatora i samih Dragačevaca najviše doprineo da Guča bude ono što je danas?
- U početku se nije baš blagonaklono gledalo na Sabor trubača u Guči jer je vlast tada mislila da Dragačevci, zapravo, hoće na ovaj način da ozvaniče šajkaču, ali kasnije se mnogo toga promenilo. Za ono što je Guča danas, najveći doprinos je dala vlada Vojislava Koštunice jer je od 2004. Vlada Srbije pokrovitelj Sabora, a pojedinačno najveći doprinos razvoju dali su tadašnji ministri Velimir Ilić, Bojan Dimitrijević i Dragan Kojadinović.

Kakvo je vaše mišljenje o dolasku političara u Guču u vreme Sabora?
- Mislim da su političari deo naroda, a u vreme Sabora narod je ovde. Uostalo, premijer Ivica Dačić je jasno rekao: "Da je sreće, u Guči bi u vreme održavanja Sabora trebalo da dođu svi ministri i svi narodni poslanici." Uostalom, ako je Sabor trubača važan srpski brend, onda je obaveza političara da svojim prisustvom daju doprinos njegovom razvoju. Dalje, u Guču je dobrodošao svaki političar bez obzira na njegova ubeđenja. I, naravno, u Guči je svaki političar apsolutno bezbedan.

Uočavate i dobre i loše strane u organizaciji svetkovine, koja je proglašena najvećim muzičkim festivalom u ovoj godini.
- Sabor je značajno izgubio od prvobitne ideje. U međuvremenu je postao mesto okupljanja mladih iz zemlje i sveta koji se ovde osećaju potpuno slobodno. Istina, malo preteruju u piću, ali niko značajnije ne zloupotrebljava slobodu koju nudi Guča u vreme Sabora. Svakako, ružnu sliku prave prosjaci, trbušne plesačice, striptizete i ulični trubački orkestri sa železničkih stanica širom Srbije i krajnje je vreme da im se na neki način ne dozvoli da dođu u Guču. Takođe, predstoje mnogi poslovi oko dogradnje infrastrukture na lokacijama gde kampuju posetioci i izgradnje smeštajnih kapaciteta. I pored toga, kada se ugase svetla na pozornici, iz Guče svi odlaze srećni i zadovoljni. Da se ne bavim ovim poslom i da nisam iz Guče, svakako bih bio redovan gost Sabora trubača jer je to doživljaj koji ne treba propustiti.