Zafranović: Agresivni nacionalizam razara kulturne sredine
Lordan Zafranović, jedan od najznačajnijih hrvatskih i jugoslovenskih reditelja, gost je Martovskog festivala povodom srpske premijere dokumentarnog filma "Duh vremena" koja je održana sinoć u Domu omladine Beograda.
"Duh vremena" nastao je na osnovu izložbe fotografija "Gradovi u pokretu" Nataše Mišković, koja je ujedno i producentkinja ovog ostvarenja.
"Gradovi u pokretu" je izložba koja kroz foto-građu preuzetu iz jugoslovenskih i turskih dnevnih listova prati razvoj novih država nastalih na ostacima Osmanskog carstva.
Izložba predstavlja dve stotine pažljivo odabranih i digitalno obrađenih fotografija koje beleže promene četiri grada: Beogradu, Sarajevu, Istanbulu i Ankari tokom ''20-tih i ''30-tih godina prošlog veka.
Kroz objektive foto-reportera novina Politika i Vreme iz Beograda i Džumhurijet i Akšam iz Istanbula, izložba istražuje kako su obnovljeni centralni delovi ovih gradova da bi predstavili nove vrednosti, kako je stvaran novi čovek - moderni građanin, uz pomoć masovnih sportskih manifestacija, novih trendova u odevanju i ponašanju, a s druge strane, kako se svakodnevica u čaršiji nastavila kao da se ništa nije promenilo.
Pročitajte još:
* Valter i dalje brani Sarajevo: Otvara se prvi filmski muzej u BiH
* Nagrade filmskih kritičara za filmove "Kapernaum" i "Šavovi"
Zafranović je autor nekoliko remek-dela jugoslovenska kinematografije, među kojima su najpoznatija ostvarenja "Okupacija u 26 slika", "Pad Italije i "Večernja zvona", koji čine ratnu trilogiju.
Posle sukoba s nekadašnjim hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom i političkim establišmentom u Hrvatskoj, živeo je u nekoliko evropskih gradova, a od 1995. trajno u Pragu.
Zafranović kaže da je bio na izložbi fotografija "Gradovi u pokretu" u Istorijskom muzeju u Beogradu i da jednostavno nije mogao da dopusti da tako važni artefakti završe u nekom podrumu do sledeće prilike.
"Došao sam na ideju da napravim film inspirisan izložbom koji bi kod ljudi stvarao emociju. Film je izuzetno jednostavan medij koji lako komunicira s publikom i ljudi lako mogu da razumeju šta je bila poenta te izvrsne izložbe", kazao je Zafranović.
Kaže da ga je privukla činjenica da su periferiju Osmanskog caarstva činili Bosna, Beograd, Srbija, Makedonija...
- Rasli su zajedno Ankara, Instanbul, Beograd, Sarajevo... Upoređivanje napretka tih gradova na tim novinskim fotografijama ukazuje na to da je sve išlo paralelno a da su internacionalne podele na Balkanu ostale i dan danas. Meni je bilo interesantno odakle je sve to počelo i kako su se na periferiji osmanske teritorije pravile te podele - kazao je Zafranović.
Kaže i da u filmu predstavlja istorijski period od 1920. godine do 1936.
- Gledaoci moraju da prepoznaju kolotečinu i napredak u odnosu na to vreme... verske podele i opstrukciju modernizacije društva - kazao je Zafranović.
Krajem prošle godine Zafranović je u Beogradu prisustvovao projekciji povodom 40. godišnjice njegovog možda i najznačajnijeg filmskog dela, "Okupacija u 26 slika".
Slavni reditelj kaže da je on i danas jako savremen.
- Poruka koju taj film nosi je golemo zlo u određenom kontrastu na civilizaciju u kojoj mu živimo. To zlo nam se ponovo ukazalo devedesetih godina prošlog veka. Uvek postoji opasnost od agresivnog nacionalizma koji ne štedi ni najkulturnije sredine kao što je Dubrovnik. Imam utisak da je ''Okupacija'' juče napravljena koliko je aktuelna u odnosu na svakodnevicu u kojoj živimo - kazao je Zafranović.
Pominje i da je već treći put prijavljen projekat "Deca Kozare" na konkursu Filmskog centra Srbije.
- Kada bismo došli u priliku da snimamo taj film, on bi bio važan ne samo za naš region već i za Evropu koja je stavila žice na svoje granice. Naš film bi osvetlio humanu crtu Dijane Budisavljević, koja je spasavala decu iz Jasenovca koja su mučena, pokrštavana i gurana u smrt. Tim filmom bismo poručili Evropi da bi morala biti humanija i otvorenija u skladu sa civilizacijskim dostignućima - kazao je Zafranović.
