Zvuk naše trube čuo se do Japana
Zvanično otvaranje 58. sabora trubača u Guči ostaće upamćeno i po tome što je posle podizanja saborske zastave ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Čepurin, zajedno sa saborašima, uz opšte odobravanje i aplauze, iz sveg glasa zapevao "Srpska se truba sa Kosova čuje"!
A Guču, gučanske ulice, brojne šatre, kafanice, kej reke Bjelice, okolni šumarci pretvoreni u šatorske kampove potom su preuzeli saboraši sa svih meridijana. Prema tvrdnji Slobodana Jolovića, predsednika Saborskog odbora, od početka održavanja Sabora trubača Guču je posetilo oko 18 miliona gostiju, što je nešto više od dve Srbije. Brojci od neverovatnih 18 miliona zaljubljenika u zvuk trube i saborsku atmosferu dodao se i Japanac Kenei Takešita, koji je od Hirošime, gde živi, do Guče putovao danima, ali, kako je istakao za "Vesti", isplato mu se svaki napor.
- O Guči se čulo i u Japanu i to je razlog što sam odlučio da posetim ovu, tvrdim, svetsku muzičku manifestaciju. Ali, nisu u pitanju samo srpska maestralna truba ni muzika, ono što me je oduševilo i zbog čega ću, verovatno, ponovo doći to je atmosfera koja vlada na ulicama. Jer, malo je ovakvih mesta u svetu u kojima je svako svakome frend, svako svakoga želi da počasti pićem, da bude sa njim u društvu, da razmeni adresu i da iskaže poštovanje. Obišao sam brojne slične manifestacije u svetu, ali Guča je iznad svih drugih. Nigde se nisam osećao tako slobodno i tako dobrodošao kao u Srbiji i Guči - ističe za "Vesti" Kenei Takešita na mešavini nekoliko jezika.
Guča je mesto gde se nekoliko saborskih dana sve odvija na ulicama i pod šatrama, ali i na takmičarskim pozornicama, gde se takmiče najbolji trubači iz Srbije i sveta. Kakav je i red, takmičenje trubača i trubačkih orkestara započelo je nadmetanjem mladih trubačkih orkestara na kojem je najuspešniji bio trubačaki orkestar Martina Salijevića iz Surdulice. U takmičenju je učestvovalo na desetine mladih trubača, a dobri poznavaoci zvuka trube među njima već prepoznaju buduće pobednike Sabora trubača.
Iako su termometri u Guči pokazivali da je temperatura blizu 40 stepeni, to nijednog trenutka nije smetalo saborašima da se priključe saborskom ludilu koje je vladalo na ulicama. Bez posebnog razloga i neplanirano, započinjala su se igranja kola, a svako je igrao onako kako zna i ume i dok se oznojeni igrači ne umore. A onda ponovo, ponovo i tako sve do zore.
U znaku Zaharove
U petak su se održali brojni trubački koncerti, ali je Guča ponajviše bila u znaku dolaska Marije Zaharove, portparola Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije. Do zaključenja ovog broja "Vesti" gošća iz Rusije, za koju kažu da je osoba od poverenja predsednika Vladimira Putina, još nije bila stigla u Guču u društvu svog domaćina ministra Ivice Dačića.
Ne sumnjamo, međutim, da će joj saboraši pripremiti srdačan doček na manifestaciji na kojoj će se Zaharova uveriti, kako je rekao ministar Dačić, da se trube u Srbiji koriste i u miroljubive svrhe
Deo mog života do 140. godine!
Na ulicama vlada prava saborska atmosfera, a tako je na svakom mestu, čak i bolje i veselije tamo gde se zadesi Živadin Krstić Kris (74), Amerikanac naše gore list, koji sebe legitimiše kao bivšeg boksera, bivšeg glumca, zavodnika, sada se već može se reći i bivšeg veoma uspešnog poslovnog čoveka.
- Poslednjih 18 godina u Guču dolazim neizostavno i svaki sledeći dolazak planiram odmah nakon završetka Sabora trubača. Na Sabor dolazim dan pre početka i uživam gledajući kako se iz sata u sat, kao plima, povećava broj saboraša i odlazim dan pošto se spuste saborske zavese. Pred polazak u Srbiju u kući me niko ništa ne pita jer znaju da je moj dolazak u Guču na neki način svetinja i tu nema nikakvih rasprava. Ja sam, inače, Nišlija, odnosno rođen sam u selu Dražinac kod Niša, a u Italiju, potom u Francusku otišao sam bez pasoša. Bio sam bokser, glumac koji je glumio sa Žan-Pol Belmondom, zavodnik, a kad mi je Evropa postala tesna, preselio sam se u Ameriku, gde živim i radim na relaciji Njujork-Homsted na Floridi, gde imam svoj veliki rasadnik cveća i mnogi me u Americi smatraju kraljem cveća". No, kada je vreme da se krene na put ka Guči, tada ne razmišljam ni o čemu drugom, osim o danima koje ću provesti u Guči sa prijateljima. Za mene je Guča poslednjih 18 godina postala ozbiljan deo mog života i tako će biti dok sam živ, odnosno do 140. godine, koliko planiram da živim - ističe Živadin Krstić Kris, čiji je život posebna, možda i filmska priča i koji je u Guču doputovao i svojim prepoznatljivim džipom, onakvim, kaže, kakav voze samo on i službe bezbednosti u Americi.
