Perom kroz vekove istorije
Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac promovisao nagrađenu knjigu "Golgota" posvećenu rano preminulom pesniku Milutinu Bojiću i "Golubicu kralja Petra Prvog"
Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac je diplomirani arhitekta, obavlja ulogu koordinatora srpske dopunske škole, svira klavir i komponuje, truba mu je još draža, vešto piše prozu i poeziju, i nikad mu nije problem da napuni salu sa svojim obožavateljima i prijateljima.
Mnogo ih je došlo u Kulturni centar Srbije da slušaju popularnog Vlastu i njegove goste: Branku Bogavac, dobila od Francuza priznanje Vitez umetnosti i književnosti, Ljubomira Mihajlovića, prevodio Nikolaja Velimirovića, a svako malo po žicama gitare prebirao je i slavujski glas puštao Slavoljub - Džeri Stević. Na pozivu je pisalo: promocija dve knjige.
Citirao Njegoša
- Kad je vladika Njegoš tražio sve više topova od Rusa, oni ga upitali, da bi ga dozvali sebi: "Pa, dobro, vaše vladičanstvo, šta je tu starije i bolje da se država sačuva: pesme ili topovi?", a vladika odgovori: "Kad pesma probudi uspavano srce i razvije patriotsko osećanje, onda pesma grmi kao topovi, a kad imaš dovoljno topova i baterija i dobre nišandžije, onda topovi rade dobro svoj posao i pevaju" - tako je Vlasta ušao u opis soneta "Golgote".
Petrarka iz dijaspore
Vlasta je, kao i uvek, držao edukativni čas, prvenstveno iz etike, o moralnom kroz vekove, u šta su se lepo uklopile i njegove dve knjige.
"Sestre" u istom vozu
Poezija i proza su samo dve sestre koje se nalaze u istom vozu zvana književnost, jer u svakoj prozi ima poetike, a u svakoj poeziji mora da bude i nešto od proze za svakog čoveka, pa poezija iz nedostižnih vrhova siđe u narod - tako je počeo autor Stanisavljević.
- Počinjem sa knjigom "Golgota", posvetio sam je, u Prvom svetkom ratu, rano preminulom Milutinu Bojiću i njegovim pesmama bola i ponosa. Pisao sam u vidu sonetnog venca. Začetnik te forme, pre 600 godina, bio je Frančesko Petrarka, a kad te to jednom obuzme, postaje droga - kaže Vlasta.
Knjigu je trebalo štampati, pa je autor Vlasta objasnio da se požalio Mići Aleksiću, a ovaj mu je odgovorio:
- Valjda je moj deda Desimir, što leži na groblju Tije od 1918. godine, zaslužio da mu ja pomognem kao tvoj dobrotvor.
I, knjiga je štampana, U Srbiji je dobila nagradu Prsten kneza Lazara, a u ovoj večeri Mićina nagrada dobi gromki aplauz.
"Golubica kralja Petra Prvog" je Vlastina druga predstavljena knjiga, podseti Vlasta da svi imamo poneku pticu u ličnoj ljubavi, Bog nam ih je dao.
Na to su "banku" uzeli Branka i Ljubomir, mudro slatkorečivi, milina ih bila slušati.
I Francuskinja na promociji
Ovo književno veče potvrdilo je da naši Parižani vole lepu reč. A vole i pričljivog Vlastu. U publici su se smestili otac Justin, predsednik Saveza Srba Francuske Romeo Milošević, dijasporski poslanik u Evropskom parlamentu Mića Aleksić, slikar Marko Stupar sa svojom Adnom, poetesa Dana Dodić, rojalisti Daliborka i Nenad Stojanović, predstavnici školskog centra "Jelena Anžujska", arhitekta Tomo Garevski, kolega mu i pisac-kozer Nikola Šuica, slikarka Jelena Gvozdenović, glumac Slobodan Slavković, veseljak Dragiša - Maks Maksović, fotograf Zoran Jeremić, penzionerka Vesna Žunić, aktivistkinja Dragana Jelić, verni prijatelj Srba Francuskinja Lena Harun.
Po završetku izrežirali su koktel druženje koje je sa pet kilograma sireva i mesnih proizvoda "podđonio" humanitarac Ilija Miki Vujović, bračni par Kozarinih veterana, Živka i Rade Mančić doneli kolače, stizale su i flaše vina, pa se ovo uspešno veče može opisati i kao kolektivno dijasporsko delo.
Posluženje i ćaskanje trajalo je predugo, pa je direktor KC Radoslav Pavlović sam počeo da skuplja stolice, što je bio znak da su gosti preterali.
A i kako ne bi kad je sa Vlastom uvek događaj za pamćenje.
Čestitka Justina
- Posebna mi je čast bila što mi je čestitao otac Justin i slušao me kao što ja njega slušam na liturgiji - rekao je autor Vlasta.
