Smejem se, a plakao bih

Zoran Kesić, novinar i satiričar, prvi put je stigao u Kanadu. Autor popularne emisije "24 minuta" i kolumnista, u intervjuu za "Vesti", navodi da je naporno i iscrpljujuće baviti se ružnim stvarima.

Privatna arhiva

Humorom do istine: Zoran Kesić

- Glupost je repromaterijal za ono čime se bavim. Dobra stvar za moj posao je što je gluposti u Srbiji previše, ali to je istovremeno i frustrirajuće za mene kao građanina i porodičnog čoveka koji ne može, a da se ne zapita kako će moja deca živeti ako se trend širenja gluposti nastavi i ubuduće. Moram da se dobro potrudim sa mojim timom da od toga što nije smešno napravimo da bude smešno, a nama zabavno da radimo na emisiji - kaže Kesić, kome je povratak u studio uvek stres jer zna šta ga čeka.

Svojim specifičnim humorom dobro potkačite javne ličnosti i nemilosrdni ste u razotkrivanju raznih pojava. Gde je granica preko koje nećete, ne smete, ili ne možete da idete, odnosno, plašite li se nekoga ili nečega?
- Granica je, pre svega, naše kućno vaspitanje i osećaj za meru. Neke stvari su zgodne i zabavne za privatno zezanje u redakciji ili u kafani, ali nisu za medije. Govorim o neprimerenim šalama, recimo, na račun seksualne orijentacije, boje kože, debljine, verske opredeljenosti, pa i invaliditeta. Da se ne lažemo, šala što je nekorektnija, to je smešnija. Zabranjeno voće uvek je bilo i biće najslađe i privatno volim da preterujem i šokiram. Ne i na televiziji. Vrlo vodimo računa da ne skliznemo u vulgarnost, da ne vređamo one koji to nisu zaslužili, da nam komentari ne budu banalni, plitki i površni. Veoma poštujemo naše gledaoce i bilo bi nas sramota da ih razočaramo snižavanjem kriterijuma koji smo odavno sami postavili. Ne bih rekao da ima nečega što ne smemo. Ali ako je za nekoga hrabrost psovati u programu i častiti nekoga primitivnim uvredama, onda je to nešto što ne da ne smemo, nego ne želimo.

Zameraju Vam mnogo toga.
- Pričaju da ne volimo svoj narod. To nam zameraju ovi koji predsednika ili vlast poistovećuju sa narodom, pa onda kritiku vlasti izjednačavaju sa kritikom naroda. Glupani! Zameraju nam da kao nikada u emisiji ne kritikujemo NATO ili EU ili Ameriku, želeći da nas svrstaju na neku prozapadnu, neoliberalnu policu. I još dodaju da kao ne smemo da ih kritikujemo jer nas oni plaćaju. Blage veze s mozgom nemaju, opet glupani. Površne budale. Nas plaćaju Grci. Oni su vlasnici televizije. Dakle, braća pravoslavci. Izbor koga ćemo kritikovati je samo naš. Zašto retko kritikujemo recimo Trampa? Iz istog razloga što retko pominjemo Sarkozija, ili Angelu Merkel ili Trudoa. Fokusirani smo na unutrašnju politiku od prve epizode pa do danas. Svetu nikada ugoditi. Zamislite epizodu u kojoj se obrušimo isključivo na te koje kao "ne smemo da diramo". Svi bi bili u fazonu "bave se marginalnim stvarima, samo da ne diraju najmoćnijeg čoveka u zemlji (Vučića)".

Kako zamišljate "srećnu" Srbiju? Šta je za vas najveća nepravda danas u Srbiji?
- Srećna Srbija je ona u kojoj nema ovolike količine vređanja inteligencije očiglednim, brutalnim političko-medijskim lažima, spinovanjima, zamenama teza... Danas je na vlasti u Srbiji jedna ogromna laž. Lažna briga za narod, lažni uspesi, lažne brojke kao pokazatelji lažnog boljitka, lažne afere, čitave televizije bazirane na laži, jer to i nisu televizije već stranačke TV ispostave koje se lažno predstavljaju kao televizije... Pravosuđe je lažno. Javni tužilac je lažan, skriva se od javnosti i nigde nos da promoli, a kamoli da se izjasni o nerešenim slučajevima na kojima kao pravosudni organi rade, a laž je da rade jer svi dobro znamo da rade samo kada im vlast da zeleno svetlo da rade. Laž je svako zaoštravanje odnosa u regionu, laž za unutrašnje političke potrebe. Laž je proizvodnja žarišta, pa je onda laž i gašenje tenzija predstavljanjem da smo eto faktor stabilnosti i imamo mudru politiku. Lažni doktorati, čitavi univerziteti lažni koji štancuju lažne diplome... muka mi je više koliko laži svuda oko nas. Voleo bih da uništimo svu tu laž.

Verujete li u neku "društvenu" ulogu ili ličnu misiju u Vašem poslu? Šta vas najviše motiviše da radite (osim plate, naravno) i da niste to što jeste, čime biste se bavili u životu?
- Verujem i znam da ima mnogo ljudi kojima je vredno i dragoceno ovo što radimo. Kažu da im znači naša emisija, a ja im verujem. I meni znači.
Šta ćeš veće društvene uloge ili misije? Stvaramo nešto što ljude čini srećnim. Možda kao potvrdu da nisu poludeli, da još neko vidi stvari onako kako ih i oni vide. Motivacija mi je borba protiv nepravde i potreba da stvari nazovem pravim imenom. Ne volim da me neko laže i pravi budalom. Ne volim kada neko za crno kaže da je belo, pa te još napadne da si ti izdajnik jer kontriraš zvaničnoj politici koja kaže da je crno belo. Da ne radim ovu emisiju, radio bih neku drugu, kao što već 20 godina i radim. Televizija je moja ljubav i nadam se da je "24 minuta" tek jedan stepenik, doduše blistav, stepenik koji mnogo volim, na mom TV putu.