Pesnik sa gitarom: Pevao sa Čorbom i ministrima
Ni skromnijeg čoveka, ni veće karijere! Ovom rečenicom možemo da okarakterišemo Zorana Dašića Dašu, frontmena grupe Legende, koja je prošle godine proslavila tri decenije postojanja. Još od tinejdžerskih dana ovaj gitarista, kompozitor i tekstopisac znao je da će muzika biti njegovo zanimanje. Zahvaljujući pesmi i gitari proputovao je čitav svet. Završio je Daša i Ekonomski fakultet, da bi, kako kaže, ispunio očevu želju.
Član je raznih udruženja, a bio je i pomoćnik glavnog urednika Zabavnog programa u RTS-u. Sa Legendama je, kako kaže, već 25 godina na turneji, bez ikakve pompe i reklame pune koncertne dvorane širom sveta. Za Dašine pesme kažu da su prava poezija, a napisao ih je više od 150, među kojima "Četrdesete", "Ne veruj", "Zbog tebe"...
Igranke u Studentskom gradu
- Slučajno sam rođen u Petrovcu na Mlavi, 11. marta 1956, gde sam živeo prvih šest meseci života. Naime, moj otac Slavoljub je radio u Elektrosrbiji i bio je terenac. I to je ta genetika, jer sam ljubav prema nomadskom životu nasledio od njega. Tada su se izgrađivale Srbija i Jugoslavija, a njegova firma je bila zadužena za hidrocentrale, termocentrale, dalekovode, struju. Tata je dobio prekomandu u Petrovac. Tu su se kao mladi bračni par preselili on i majka Draga, inače stara Beograđanka. Posle smo prešli u Beograd, gde sam ostao. Inače, u Petrovac nikad nisam posle odlazio do pre nekoliko godina kada su Legende nastupale tamo. Zaista je mnogo lep gradić.
Antiglobalista i satiričar
- Redovni sam član Udruženja kompozitora Srbije, Udruženja književnika Srbije i Srpske akademije scensko-muzičkih umetnosti. Već skoro tri decenije pišem poeziju i do sada sam objavio tri zbirke ("Pesme", "Samo noć da pobedim" i "Točak života"). Volim da pišem satiru, jer su u pitanju moderne teme, trenutna politika i kroz satiru kao umetnik dajem neki svoj glas. Inače, veliki sam antiglobalista, jer ne znam zašto se uporno trudimo da idemo tamo gde nas ne žele. Svojim pesmama želim da ostavim traga, ne pišem da bih zaradio.
- Odrastao sam na Novom Beogradu, kod Studentskog grada i Fontane. Tu je tada bila peščara. Ništa nije bilo izgrađeno. Tu smo proveli jedno a la Tom Sojer. Kupao sam se u Savi, pecao ribu u kanalima Petrac, Dunavac i Galovica. Igrali smo se kauboja i Indijanaca, zakopavali jedni druge u pesak, samo su nam se glave videle. Odrastao sam sa dve godine starijim bratom Draganom, koji je bio đak generacije. Bilo je sramota biti loš đak.
Igrao se fudbal, ali ja nisam bio baš nešto vešt, pa mi je muzika bila glavni adut da se šepurim pred devojčicama. Sebe sam zamišljao na sceni kako sviram gitaru. Slušao sam muziku sa gramofona, mlatio glavom, a praher za prašinu mi je bio gitara. I ja sam bio vukovac kao moj brat, dok nisam dobio gitaru koju mi je majka poklonila za 13. rođendan. Počeo sam da dobijam slabije ocene. Znam da je tata bio baš ljut. Već tada sam krenuo da sviram po školskim igrankama. Nisu postojale diskoteke i nije bilo koncerata kao sada. Najpoznatije su bile igranke u Studentskom gradu. Bile su igranke i na Bežaniji, u Surčinu, Zemunu, Batajnici... Svirale su Siluete, s kojima sam kasnije nastupao, zatim Džentlmeni, sada Ju grupa, a Dragi Jelić je bio moj idol, pa Crni biseri i Vlada Džet i razne druge grupe.
Hipik po opredeljenju
- Svirao sam u bendu Apolon sa muzičarima koji su bili dosta stariji od mene i tada sam zaradio svoj prvi honorar. Počeo sam kao roker, sa 15 godina, i godinama sam svirao tu muziku. Polagao sam audiciju u džez udruženju, pred komisijom. Trebalo je da pokažeš ko si i šta si. Nekad se znalo ko je ko. Smatram da su danas mediji krivci i da forsiraju neke stvari.
Nekad nije bilo da se tek-tako pojaviš na televiziji. Moram da pomenem da sam momačke dane proveo kod Fontane na Novom Beogradu i da smo sa terase gledali tada mladu glumicu koja je mnogo obećavala. Bila je to Neda Arnerić. Bio sam vrlo dobar đak i nisam mogao da upišem Devetu, nego Treću beogradsku gimnaziju.
Zaboravio da ode na koncert
- Tokom karijere bilo je dosta anegdota i sećam se da sam jednom zaboravio da krenem na svirku. Radio sam na RTS-u i spremao sam novogodišnji program. Bila je subota i otišao sam na RTS da bih na miru telefonirao i zvao pevače na gostovanje u emisiju. U neko doba pozove me Laza iz grupe i kaže mi: "Alo, gde si, je l' ti ideš na koncert." A ja mu kažem da ne razumem, i da ću ići, ali zavisi čiji koncert je u pitanju. Ako mi se svidi ići ću, ako ne neću, rekao sam mu. "Pa tvoj, 'ajde, brzo, čekamo te u kombiju ispred Centra Sava", rekao mi je tada iznervirano Laza. Išli smo tada u Srbobran. Jurio sam kao lud da bih stigao.
Tata je tada napravio pravu dramu i stalno je govorio da ne može da veruje da nema još jednog odličnog đaka u kući, već jednog mangupa koji svira gitaru. U Gimnaziji sam postao hipik, nosio sam majice koje sam dobijao iz Londona, široke pantalone, klompe. I uz to obavezna je bila duga kosa. Obožavao sam koncerte kod Hajdučke česme. Tata je želeo da budem činovnik i da bih mu ispunio želju završio sam
Ekonomski fakultet. Mama me je podržavala.
- Već sa 19 godina počeo sam da sviram na moru. Prvu ploču sam snimio sa grupom Šamar. Čekao sam celu noć ispred PGP-a da je ujutro okače u izlog. Sećam sam se bio sam u kafani Poslednja šansa i posle toga otišao sam ispred PGP-a da čekam. Bilo je to 1979. Svirao sam i sa Vidojem Božanićem Džindžerom i 1982. godine sam došao u Riblju čorbu, sa kojom je bio kraj moje rok karijere. Ukapirao sam da to nije bilo ni za mene, ni za njih. Njima je bio potreban neki klinac, pun energije, a ja sam već imao 30 godina, oženio se i dobio prvog sina. Posle dva meseca sam se povukao iz Riblje čorbe.
Poštovanje publike
- Sa Borom Đorđevićem sam tada postao veliki prijatelj, a kasnije smo postali i kumovi, jer je on krstio moje sinove, ali i grupu Legende. Lazan Marin Laza i ja smo napravili Legende 1987. Kada je Bora čuo šta planiramo, bio je oduševljen. Mene su zvali "Dašo, legendo" i kada smo Bora i ja išli u PGP da predamo ploču rekao mi je "Legendo" i tako je sasvim spontano nastalo ime grupe. I što da ne. Bitno je da se lako pamti i da je upečatljivo. Postoji indicija da jednog dana i postanemo legende. Za naš prvi album tekstove ja napisao Bora, jer je u tom trenutku imao pauzu u grupi. Već za drugu ploču zbog obaveza nije mogao da sarađuje sa nama i ja sam to preuzeo na sebe. Međutim, Bora nam je pomogao da se proguramo. Za prvu ploču okupili smo muzičare iz KUD-a "Krsmanović", jer je Laza tada bio član, pa je doveo momke. Među njima je bio i bivši ministar Goran Pitić i s njim smo svirali oko godinu dana. I Bora Čorba je pevao sa nama. Goran je rekao da ne može ozbiljno da se bavi muzikom, jer sprema doktorat, a muzika mu je bila hobi.
- Dve godine od osnivanja doveli smo Ivana Milinkovića. Moj prijatelj harmonikaš Dule Suvajac rekao mi je da u "Krsmancu" ima jedan momak što peva solo partije. Predložio sam Ivanu da peva probno mesec dana. Posle nekoliko dana pitao sam ga da ostane za stalno. Legende su u početku bile kao neki hobi, da bi se kasnije ispostavilo da je to bio jedan jako dobar potez, pošto smo živeli od toga. Plata na televiziji bila je kao honorar. Hteli smo nešto svoje, različito, jedinstveno. Dogurali smo do toga da nam turneja traje već 25 godina. Odmah smo počeli sa lepim stvarima. Srećan sam zbog toga što smo napravili neki nivo. Nemamo mi neke velike honorare, ali imamo poštovanje publike. Mi smo koncertna grupa, ne pevamo po kafanama. Ne potcenjujemo kafane, ali to je jednostavno stvar izbora.
Sudbinski susret
- Mogu reći da sam srećan čovek. Imam uspešnu karijeru i divnu porodicu. Sa suprugom Nenom sam 35 godina u braku i imamo dva sina Marka i Andreja. Nena je prozni pisac. Išli smo u istu Gimnaziju. Upoznali smo se kod zajedničkog školskog druga, koga sam sreo nekoliko dana pred Novu godinu. Meni je propala tada svirka, i on me je pozvao da dođem kod njega na žurku, na kojoj je bila i Nena. I tako je počelo.
- Sa grupom Šamar bio sam na Zlatiboru. Nena i ja smo tada već živeli zajedno. Došla mi je u posetu na nedelju dana i tada smo pričali kako je glupo da živimo zajedno, a da nismo venčani. Dogovorili smo se da čim se vrati u Beograd Nena zakaže venčanje. Rekao sam joj da svrati kod moje majke i uzme krštenicu, a trebalo je da ja nazovem mamu i da je obavestim da se ženim. Međutim, ja sam to zaboravio da uradim i Nena je došla na vrata, a mama nije imala pojma o čemu ona priča. Neni je bilo baš neprijatno, a meni je to bilo smešno. Dugo smo u braku i prošli smo i dobro i zlo. Evo, Marko sada svira sa Legendama, a Andreja je završio menadžment.
