Umetnost kao megdan: I kičica je oružje
Prestižna nagrada na američkom takmičenju umetnika Monthly Masters u Gadsdenu pripala je srpskoj slikarki Teodori Stojanović. Da Srbija ima šta da ponudi kada je umetnost u pitanju, na osnovu njenih slika, zaključio je žiri na čelu sa direktorom i kustosom Gadsden muzeja Rejom Vecelom. Teodora je konkurisala sa svoje četiri slike, od kojih je ona sa nazivom "Postojanje" osvojila prvo mesto i nagradu od 500 dolara. Ova Beograđanka, kako kaže, nije očekivala priznanje, ali joj svakako prija.
- Reč je o nagradi za moj talenat, slikarsko umeće i sposobnosti. Konkurs je osmišljen da podrži umetnike i spada u kategoriju grantova (grant art), koji daju podršku umetnicima koje izaberu. S obzirom na to da prodaja slika u Srbiji ne ide sjajno, taj finansijski momenat je privlačan srpskim slikarima. Krajem novembra sam konkurisala. Poslala sam svoje slike, ne očekujući mnogo, a 30. decembra saznala da sam baš ja dobila prvu nagradu. To je ispalo kao veoma lep novogodišnji poklon - priča za "Vesti" Teodora.
Ističe da priznanja znače svakom umetniku.
- Ona su dobra kao potvrda kvaliteta umetnika. Ali u današnjem svetu, umetnik ne može samo da sedi i slika nažalost. On mora da prati i nove tehnologije, da nauči da ispromoviše svoj rad, da bude u toku sa svim novotarijama - objašnjava naša sagovornica.
Dobitnica je brojnih međunarodnih nagrada, a među najznačajnijim su Talent and Professionals, dodeljena u Madridu, i "Metropolitan Empire Prize", priznanja za celokupan stvaralački opus dodeljena u Ameriken folk art muzeju u Njujorku. Učesnik je velikog broja bijenala u svetu.
Boja troseda važnija od kvaliteta
- Nažalost, došlo je takvo vreme da je umetnost zapostavljena. U medijima bi trebalo posvetiti više pažnje umetnosti, a manje rijaliti programima. Ovde ljudi i nemaju novca da kupe slike, a oni koji imaju traže nešto komercijalnije, ne biraju sliku po kvalitetu nego po tome koliko im se uklapa uz trosed ili boju zidova - kaže ova umetnica.
- Dodela u Madridu je bila veoma lepa i svečana. Upoznala sam tom prilikom i sina Salvadora Dalija, Hozea. Ovakvi konkursi mi daju priliku da proširim svoje vidike, vidim kako funkcionišu umetnici širom sveta, da upoznam nove ljude - kaže Teodora.
Ova umetnica konkurse pronalazi sama na internetu, što se ispostavilo kao odličan put na kome je njena darovitost prepoznata širom sveta. Iako bi njene slike mnogi okarakterisali kao mračne, vedar duh i optimizam su osobine koje krase mladu Beograđanku.
- Ne pokušavam da se dopadnem žiriju. Ostajem svoja. Važno mi je da budem zadovoljna onim što sam uradila. Slike za koje sam dobila nagradu su apstraktne. Uglavnom radim slike ljudi koji su prošli neku patnju, bilo fizičku ili duhovnu. To je surova realnost kakvom je vidim. Bez ikakvih ulepšavanja. Iako mnogi kažu da su mi slike mračne, ja ne mislim tako. Realnost jeste surova, ali se moramo boriti. Mi smo krhka bića. Oslikavam i duhovnu snagu čoveka, koji mora da se izdigne iznad svega telesnog i da se izbori, i sa sobom i sa drugima. Život je borba - smatra umetnica.
Filozof u ateljeu
Teodora Stojanović rođena je u Beogradu 12. jula 1981. godine. Završila je Akademiju lepih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Dušana Otaševića. Postdiplomske studije je završila u klasi profesora Vlade Veličkovića. Takođe, završila je i master studije filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije, a član je i upravnog odbora Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije. Dobitnik je mnogobrojnih međunarodnih priznanja. Njene slike krasile su mnoge svetske muzeje.
Pored slikarstva, Teodora je uporedo studirala filozofiju, koja je njena druga, ali ne manje važna ljubav.
- Za filozofiju sam se zainteresovala u srednjoj školi. Slike predstavljaju moj filozofski pogled na svet, lični doživljaj stvarnosti. Polazim od nečeg realnog, pa to apstrahujem. Sve su slike proizvod mog unutrašnjeg doživljaja. Ne radim na komercijalan način. Hoću da ostanem svoja u onome što radim. Prenosim svoju energiju - pojašnjava Teodora.
Za slikarstvo se zainteresovala još u osnovnoj školi.
- Jedan od profesora sa Likovne akademije je doveo studente koji su nam držali praktičnu nastavu. Slikali smo insekte tušem. Studenti su mojim radom bili oduševljeni. Tada je sve počelo. Išla sam sve više na takmičenja, ređale su se nagrade. Kasnije sam upisala slikarstvo u klasi Dušana Otaševića. Kao veliki ljubitelj umetnosti Vlade Veličkovića u čijim slikama prepoznajem svoje unutrašnje biće, upisala sam postdiplomske studije u njegovoj klasi i uspešno završila - priča Teodora.
Uzore pronalazi u mnogim umetnicima, među kojima je Zoran Mušić, Kristina Pirković kao i Florija Nejman. Umetnost je njen život, i kako kaže, ne može da zamisli da bilo šta drugo u životu mora da radi.
Njen je moto da život nema nikakvog smisla, ako u njemu ne uradite nešto značajno.
