Dijaspora u borbi protiv zaborava
U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije sa velikim uspehom održana je izložba "Mauthauzen 106621" poznatog srpskog slikara Miloša Bajića (preminuo 1995) a koji je bio otac proslavljenog reditelja Darka Bajića.
- Crteži su nastali u samom logoru Mauthauzen, pod pretnjom smrću, i bili su skriveni. Da su nacisti uhvatili moga oca kako crta, streljali bi ga. Izložba je izuzetno posećena, i po meni važna. U ovim vremenima i promenama sistema, poslednjih 20 godina merilo vrednosti se izgubilo, tačnije raspao se sistem vrednosti. Svako ko dođe na vlast smatra da je baš on najpametnije, kako oni prošli nisu bili dobri. Umesto da razmišljamo da smo mi deo jedne zemlje koja se zove Srbija, da smo deo jedne ogromne kulture, tradicije i istorije koju imamo, mi se međusobno svađamo i objašnjavamo kako smo mi najvažniji. Ovi danas kao da nemaju nikakav stav prema onome šta zapravo nasleđuju - kaže Bajić koji smatra da mladim generacijama moramo dati primer kako se poštuje tradicija.
Potrebna je strategija
- Sredstva koja se kod nas koriste u kinematografiji su deset puta manja nego u okruženju. O uspešnosti kinematografije možemo govoriti kao o pojedinačnim delima, koja su uspela da budu uspešna kao umetnička dela. Tek kada budemo imali produkciju od najmanje 30-ak filmova godišnje koje u osnovi finansira FCS onda ćemo imati i kinematografiju. Dok se ne uspostavi prava strategija u kinematografiji, imaćemo pojedinačne uspehe i filmove koji su eto, za malo, genijalni - kaže Bajić.
- Kada ne bi svako ko dođe na vlast menjao sve svoje saradnike po partijskoj liniji, mislim da bismo mi mnogo brže išli napred. Kada bismo na pravi način svi razmišljali o profesionalnim uslovima za poslove koje radimo, mislim da bismo imali bolje uslove. Čini mi se da previše pričamo o tome kako vlast ne valja, ma koja bila, a malo razmišljamo o tome da mi sami moramo da se izborimo za bolje uslove. Izuzetno je važno da u ovoj zemlji profesionalci budu na pravim mestima gde se stvari odlučuju, a ne da nažalost budu postavljani razni ljudi onako ili ovako - dodaje proslavljeni režiser.
On smatra da je veoma važno da se izložba i monografija njegovog oca prikaže u inostranstvu.
Igranka u kinematografiji
Darko Bajić privodi kraju dugometražni film "Mauthauzen 106621", koji je svojevrsna posveta njegovom ocu.
- U pitanju je dugometražni dokumentarni film o mom ocu i njegovim drugarima, o onome što je preživeo u logoru, ali i u posleratnim godinama kada je postajao zreo slikar i počeo da stvara nova dela - kaže Bajić, koji se osvrnuo i na stanje u srpskoj kinematografiji.
- Naša kinematografija neće biti u dobroj situaciji sve dok se trajno ne reši finansiranje srpskog filma. To se mora rešiti zakonom o kinematografiji. Dve godine sam bio predsednik UO FCS, doneli smo novi zakon u kome smo imali jedan član zakona koji je obezbeđivao sedam miliona evra, u vreme kada su RRA i Ratel bili zajedno. Međutim, jedan od bivših ministara je ukinuo taj zakon i mi smo ostali bez tih para. To samo govori o igranci u kinematografiji. Kažu dali smo 0,64 odsto za kulturu. Ako su toliko dali za celu kulturu, to je na nivou nerazvijenih zemalja sveta ili zemalja kojima nije stalo do kulture.
- Mi smo spremni kao porodica da pomognemo, da sarađujemo. Ponudio sam to Ministarstvu kulture i Ministarstvu inostranih poslova, pa videćemo šta će se desiti. Apelujem na ljude u dijaspori da se uključe u ovu priču, ukoliko ih interesuje, da napravimo saradnju. To podrazumeva samo volju da se pronađe pravi prostor da postavimo izložbu.
