“Igra prestola” - blagoslov i prokletstvo Dubrovnika
Poput Targarjenovih zmajeva, turizam vezan za epsko-fantastičnu seriju "Igra prestola" pretvorio se u zver koju je sve teže kontrolisati – samo pitajte stanovnike Dubrovnika, piše portal "Kvarc medija".
Popularna franšiza podigla je kroz turizam hrvatsku ekonomiju generalno. Sada, međutim, grad na jugu Hrvatske, mora da smanji broj turista kako bi izbegao prenagomilanost, a ovaj problem sve više raste poslednjih godina.
Gradonačelnik Dubrovnika Mato Franković planira da dnevno propusti oko 4.000 posetilaca u stari grad, što je polovina broja preporučenog od Uneska, od kojeg je Dubrovnik dobio status kulturne baštine 1979.
Dubrovnik je inače popularna turistička destinacija u Evropi, ali je popularnost doživela vrhunac u “Igri prestola” 2011, gde grad postaje Kraljeva luka, prestonica Vesterosa. Turističke ture vezane za seriju povećale su broj turista, sa fanovima koji se slikaju na lokacijama snimanja.
Franković je za britanski “Telegraf” rekao da će njegov dvogodišnji plan bez sumnje oštetiti lokalnu ekonomiju gledajući kratkoročno, ali na duge staze područje će biti zaštićeno.
- Ja nisam ovde da činim ljude srećnima, već da poboljšam kvalitet života u gradu. Moj glavni cilje jeste da obezbedim kvalitet turistima, a to ne mogu u ovakvoj situaciji. Izgubićemo novac u sledeće dve godine smanjenjem broja turista, možda čak milion evra, ali u budućnosti ćemo dobiti mnogo više. Mi zaslužujemo da budemo vrhunski kvalitetna destinacija – istakao je Franković, koji je na mesto prvog čoveka Dubrovnika došao u junu.
Prethodni gradonačelnik procenio je da je “Igra prestola” odgovorna za godišnji rast turista u gradu od 10 odsto, tokom poslednjih godina.
“Kvarc medija” navodi da se stanje u hrvatskoj ekonomiji poboljšalo zahvaljujući popularnoj franšiizi, ali da Hrvatska nije voljna da se preda bezuslovno masovnom turizmu.
