Kulturni centar u Parizu: Vlasta "vratio" Cigane s neba
Setite se ili pogledajte filmski kultni mjuzikl iz sedamdesetih godina "Cigani lete u nebo". Totalno uživancija! Zauvek u sećanje uđe tigrasta lepotica Rada (glumica Svetlana Toma), a pesme se nezaustavljivo kovitlaju. Mi u Parizu imamo Vlastimira Šarkamenca Stanisavljevića, mnogo mu dobro pamćenje, pa odluči da tu prelepu Radu (promenio joj ime u Usnija) i njene Cigane s neba vrati na zemlju i nastade muzičko-scensko delo "Cigani se vraćaju sa neba".
Vešto je Vlasta razradio ideju povratka, njegovi su tekst i muzika, uposlio je i iz Beograda na praizvedbu u Pariz doveo tenora Slavka Nikolića, mecosoprana Milicu Popović i trio - Miodrag Čolaković (klavir), Petar Golubović (gitara) i Nikola Krasnjuk (perkusionista).
Ipak, Vlasta je u glavnoj ulozi, on objašnjava, oslikava, pričom gradi atmosferu u kojoj, nakon Neba, Romi ponovo sreću Zemlju-Teru, gde im proključa krv i razbude se "kradljivci konja iz sna i srce u grudima". Poteklo to od pripovetke "Makar Čudra", napisao ju je Maksim Gorki, usledio je izvanredni sovjetski film, da bi naš Vlasta u Parizu podigao tenziju koju ni termometar ne može izmeriti.
Sigurni hitovi
- Radili smo s puno strasti, osetivši da se ovo odigrava i u stvarnom životu. Siguran sam da će mnoge pesme postati hitovi, hvala našem Vlasti! Posebno nas je oduševilo što je publika bila multinacionalna - prokomentarisao je izvanredni tenor Slavko Nikolić u ulozi Dudule Bore.
Sala Kulturnog centra Srbije ispunjena do poslednjeg mesta, i stajanje je bilo "potrošeno", svi u nameri da podrže hiljadugodišnjicu od početka raseljavanja Roma iz Indije, što će se zvanično i svetski proslaviti iduće godine u Nju Delhiju.
Autor Vlasta prividno miran, mada ni sam ne zna da li je na nebu ili zemlji, sav u muzici komponovanoj jednako radosnoj kao i kad se išlo u nebo. A tek kako lepo pevaju Milica (Usnija) i Slavko (Boro), dok se kod nas, na zemlji, odvija jurnjava za lepom Romkinjom iz Moldavije, prođoše Rumuniju i Južnu Srbiju, stigoše do Španije, tamo se srećno venčaše.
Ovacije su potekle spontano, a kako i ne bi kad se desilo nešto novo i neobično, uz najave da će se, sa vatrenim plesačima (zbog skučenog prostora u KC nisu mogli nastupiti), sve to ponoviti u pariskim pozorištima, a onda put do Indije, milenijum da se slavi.
Rujno vino
Još se ne rodi onaj kojeg ciganski melos ostavi ravnodušnim. Znao je to Emir Kusturica, Cigane u filmove utkao, znao je i Goran Bregović, muziku im pisao, zna to i u ovoj večeri potvrdi, i naš svestrani dijasporac Šarkamenac.
- Ne sme se desiti da u jednom ciganskom taboru nema muzike, pesme i vina, pogotovo ako se radi o svadbi. Zato i pred vas iznosimo rujno vino, a i ono što vino čini podnošljivim - zalogaj nasušni! - ovim se rečima u slatkom uzbuđenju nakon premijernog uspeha, publici obratio autor Vlastimir Stanisavljević. Na koktel je pozvao ambasadora Srbije pri Unesku Darka Tanaskovića, evropskog dijasporskog parlamentarca Miću Aleksića, konzula Ninu Veličković, direktorku KC Slavicu Petrović, sveštenstvo, predstavnike Saveza Srbe Francuske i mnogo pripadnika svih generacija.
