Ispiraju nam mozak od rođenja
Iz Praga, gde živi poslednjih 26 godina, u Beograd je doputovao čuveni reditelj Lordan Zafranović (73). Ali, nije došao u Srbiju zbog snimanja novog filma, već zbog učešća na 9. književnom festivalu Krokodil koji je održan 17. i 18. juna pod imenom "Pripitomi tamu".
Njegov boravak u Srbiji ispostavio se kao pun pogodak jer je dogovorio snimanje novog filma.
- U Beogradu sam pogodio vrlo dobar scenario "Deca Kozare", po delu izvanrednog Arsena Diklića. RTS ga je oberučke prihvatio, i videćemo kako će ići realizacija - kazao je poznati reditelj čiji je dolazak u Srbiju izazvao veliko interesovanje medija. A kako i ne bi kada spada u red najintrigantnijih reditelja jugoslovenske kinematografije. Na otvaranju festivala koje održano u amfiteatru ispred Muzeja istorije Jugoslavije govorio je Zafranović o svojim filmovima, aktuelnom političkom i kulturnom trenutku u regionu.
Ali, nije Lordan bio jedini koga je publika slušala bez daha. I njegov kolega i ispisnik Srđan Karanović ustalasao je atmosferu na festivalu.
- Ranije se nismo bavili etničkim poreklom naših junaka u filmovima. To je ušlo u modu osamdesetih godina da se pita ko si i šta si - kazao je Karanović i istakao da smo svi mi manipulisani od rođenja.
Gost iz Norveške
Glumac Ivan Jevtović čitao je odlomke iz romana norveškog pisca Erlanda Lua "Kraj nama poznatog sveta". U obraćanju publici norveški pisac je rekao da svi koji imaju ambiciju da pišu o politici treba da "štancuju" političke pamflete i da se ne zanose pisanjem romana.
- Nije lako na 500 ili 600 strana pisati o politici. Sa druge strane treba analizirati sve što se oko vas dešava. Videti ljude i njihove namere, ambicije i okolnosti u kojima pokušavaju da žive - rekao je Lu.
- Od odlaska u školu kroz život mnogi manipulišu našom percepcijom stvarnosti. I filmska režija je jedan sladak oblik manipulacije. Kao reditelj često se osećate kao mađioničar koji žonglira vreme, likove, kadrove... Bivamo manipulisani ali i mi često manipulišemo drugima. Svi me pitaju za film "Za sada bez dobrog naslova" da li je to ostvarenje o Kosovu, a ja ima govorim da je to film o manipulaciji. Ljubav Albanke i Srbina je u drugom planu.
Karanović nema dilemu da film može nešto da promeni u bilo kom društvu i državi.
- Dobar film natera ljude da razmišljaju. Mami im emocije. Inače, nijedan film ništa nije promenio u nekoj državi, politici, društvu. Nikada nisam imao te iluzije da film menja svet - zaključio je čuveni reditelj.
Reč jača od kiše
Iako pojedini statistički podaci govore da se knjige u Srbiji sve manje čitaju, čini se, bar kada je poseta u pitanju, da festivali poput Krokodila imaju perspektivu. Uprkos kiši koja je sipila, ispred Muzeja istorije Jugoslavije okupili su se ljubitelji pisane reči koji su držeći kišobrane u rukama pažljivo slušali goste. Istaknuti prozni i dramski stvaralac Slobodan Šnajder čitao je odlomke iz svog najnovijeg romana "Doba mjedi", velike sage o sudbini folksdojčera na prostoru bivše Jugoslavije, uz ovacije iz publike.
Treću godinu zaredom festival Krokodil ima i humanitarni karakter, a ove godine je cilj podizanje svesti javnosti o transplantaciji i doniranju organa. Na festivalu učestvuju viđeniji pisci iz Srbije i regiona, ali i iz inostranstva.
