"Vesti" u Misisagi: Glumci kazivali poeziju glumaca
Veliki srpski pesnik Jovan Dučić davno je napisao da "veliki čovjek sudi čovjeku po njegovim vrlinama, a mali sudi po manama". Pod tim geslom, Kanadsko-srpsko dobročinstvo "Jovan Dučić" iz Toronta protekle subote je u prostorijama SKUD Oplenac u Misisagi održalo tradicionalno, 19. veče poezije.
Skup je blagoslovio i održao molitvu protojerej-stavrofor Ljubomir Rajić, sveštenik u crkvi Svih srpskih Svetitelja u Misisagi, koji je rekao da je došao u ime vladike Mitrofana, episkopa Eparhije kanadske SPC, koji je zbog drugih obaveza bio sprečen da dođe u Misisagu. Protojerej Rajić je naglasio da bi i bez toga sigurno došao na mainfestaciju "jer volim i cenim ovo što Dobročinstvo radi".
- Sećamo se da je Jovan Dučić umro 7. aprila 1943. i mi na ovaj način već godinama slavimo njegovo ime - rekao je protojerej Rajić.
Goste je pozdravio Slobodan Kosović, predsednik Kanadsko-srpskog dobročinstva "Jovan Dučić", koji je u najlepšem svetlu predstavio i goste - Branimira Brstinu i Nebojšu Ilića, glumce Ateljea 212 iz Beograda.
Testament Pavla Vuisića
Pavle Vuisić, velikan srpske scene, preminuo je 1. oktobra 1988. u Beogradu, a šest godina pre smrt u testamentu je napisao:
"Testament Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miša, koji dana 1. novembra 1982. godine, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavlja ovu poruku. Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi. Mirjana, ako posle mene ostane, ima da me sahrani sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojim telom vide i čuju. Sahraniti me ima u grobnicu našu, govor posmrtni ili slično da se čuo nije. Ovih šest popova, koje zainat hoću, da se ono što se oko groba radi, rade i ćute. Neka u sebi pevaju. Pošto mislim mreti, što bih i onako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi niko nikakav govor, niti jedne reči ne progovori, jer ću se u grobu prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svetu, je..m mater".
Pre nastupa poznatih srpskih glumaca, na video-bimu je prikazan kolaž sa najvrednijim ostvarenjima dvojice glumaca u brojnim srpskim filmovima.
Za početak, Branimir Brstina i Nebojša Ilić su, premijerno, u njihovoj adaptaciji izveli jednočinku "Muza Pavlova", a onda su prionuli na posao zbog koga su i došli na veče poezije u Misisagi.
Posetioce ove izuzetne večeri, a svakako i velike zaljubljenike u poeziju, iznenadio je sadržaj koji su im kroz pesničku reč darivali poznati glumci. Branimir Brstina i Nebojša Ilić kazivali su stihove svojih kolega, poznatih glumaca. Široj javnosti malo je poznato da su pesme pisali i glumci Ljubiša - Baja Bačić, Zoran Radmilović, Pavle Vuisić, a upravo njihove stihove su kazivali na ovoj večeri u Misisagi Branimir Brstina i Nebojša Ilić, što je pozdravljeno velikim aplauzom zahvalne publike.
Kanadsko-srpsko dobročinstvo "Jovan Dučić" ove godine slavi 25 godina uspešnog rada na očuvanju i nadgradnji kulturnog identiteta srpskog naroda u Kanadi. Dobročinstvo nema premca u kulturnoj misiji u srpskoj zajednici ove velike zemlje, a samo Hercegovci mogu da okupe više od 300 gostiju na susretima pesnika, koliko ih se okupilo prošle subotnje večeri u Misisagi.
Radmilovićevo "Pismo običnog čitaoca sudiji"
Ni ja ne volim pesnike, sudijo,
Ali pusti me da im ja to kažem - ja sam njihov narod.
Pesnici mi sude mišlju svojom i muče često
Ali ta misao pripada meni, pusti da je ja dovršim.
Pusti pesnika da sam odredim - kad ga shvatim
Ostavi meni ostatak, sudijo - pametnije je.
Povuci se u sebe, ne misli na mene o njemu - oprostiću ti
Reci sebi - strah me, ne volim, ne razumem - shvatiću!
Strah je i mene i ne razumem
Ali volim da mu ja to kažem
Zato ostavi pesnika meni i pokaj se.
Kaješ se već, znam ali sram te reći
I sebi i meni, njemu si već rekao - strogo.
Zato pusti pesnike, sudijo, svuda i odasvud
Ne petljaj se, okreni, zaboravi, požurio si.
Ja ću ga osuditi kad ga zavolim
Jer ja sam njegov narod - pesnikov.
I tvoj, sudijo - samo je on nešto večniji.
