Turisti na putevima revolucije
Spomenici narodnooslobodilačke borbe širom bivše Jugoslavije obeležili su ekskurzije i izlete ogromnog broja ljudi šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina.
Nema roditelja koji dok prolazi kroz Republiku Srpsku sa setom svojoj deci ne govori o školskim danima u nacionalnom parku Sutjeska. Nema kuće u kojoj bar jedan član porodice nema sliku iz Šumarica u Kragujevcu. Značaj spomen-obeležja NOB-a prikazan je izložbom "Putevima revolucije - Memorijalni turizam u Jugoslaviji", nedavno otvorenom u Muzeju Jugoslavije u Beogradu. Traje do 31. avgusta. Ova postavka obišla je Zagreb, Sarajevo, Kraljevo, Niš, Šabac i Ljubljanu, a nakon što je vide Beograđani, seli se u Pulu, Split i Karlovac.
Na ideju da se pozabave istorijsko-političkim, kao i ekonomskim i društvenim funkcijama ovih spomenika došli su ljudi iz udruženja Grupa arhitekata, u saradnji sa udruženjima iz bivše Jugoslavije. Jedan od idejnih tvoraca i organizatora ove izložbe jeste i arhitekta Jelica Jovanović.
- Odmah posle završetka rata razgovaralo se na koji način obeležiti mesta stradanja i mesta na kome se nalaze logori. Uglavnom su bila najaktivnija boračka udruženja poput Subnora, u želji da se stradalnici sačuvaju od zaborava. Tokom šezdesetih godina, kada je ekonomski razvitak stvorio višak sredstava, postojao je čitav jedan proces u kome su svi gledali da doprinesu uređenju kompleksa u spomen-područjima - kaže Jelica Jovanović.
Izložba se sastoji iz nekoliko celina. U prvoj celini su štampani paneli na kojima posetioci mogu pročitati nešto više o spomen-parkovima Vraca, Ilinden, Kadinjača, Kalnik, Kraljevo, Šumarice i drugim značajnim memorijalnim kompleksima. Ideja autora je bila da prikažu vaspitni segment turizma koji se razvijao pojavom ovih spomenika.
- U drugoj celini nalaze se fotografije iz privatnih arhiva ljudi, koje su stizale preko otvorenog poziva da nam ljudi šalju svoje slike pored raznih spomenika. Naša je želja bila da vidimo gde je mesto spomenika u našem sećanju i privatnim životima - ističe naša sagovornica.
Treću celinu čine umetničke fotografije vezane za tu temu. Za razliku od ostalih gradova, u Beogradu postoji i četvrti segment izložbe, a to su skulpture koje predstavljaju modele spomenika koji se danas nalaze ili su se nalazili širom bivše Jugoslavije. Interesantan deo izložbe čine i turistički promotivni materijali od šezdesetih pa naovamo.
Ljubljančani odbranili spomenike
Posebnu pažnju posetilaca na izložbi privukao je zid na kome se nalazi veliki broj fotografija naizgled istog spomenika.
- Reč je o umetničkom radu Dejana Habihta i Tanje Lažetić, a na fotografijama se nalaze spomenici koji se nalaze oko Ljubljane koji imaju isti izgled. Oni su godinama fotografisali te spomenike - objasnila je Jelica Jovanović.
Tokom Drugog svetskog rata Ljubljana je bila opasana žicom i postojalo je svega pet izlaza iz grada. Nakon rata je žica sklonjena, ali na njeno mesto su postavljeni spomenici. Tokom sedamdesetih godina oko dva miliona ljudi išlo je u pešački pohod ka ovim spomenicima. Devedesetih su vlasti pokušale da ih sklone, ali građani su dežurali i sprečili to.
- Osim tog komercijalnog aspekta, želimo da kroz analizu posetilaca i postavku istražimo i odnos prema spomenicima danas. Šumarice u Kragujevcu su odličan primer za istraživanje, jer se nalaze u središtu grada, pa je jednostavno posmatrati kako taj grad živi sa tim istorijskim spomenikom velikog značaja - objasnila je Jovanovićeva.
Nakon što izložba završi svoje prvo putovanje kroz bivšu Jugu, učesnici ovog projekta puni entuzijazma nameravaju da idu u još dublja istraživanja.
- Namera nam je da uz fotografije koje nam šalju ljudi zatražimo i dodatne informacije. Kako, kada, u kojim okolnostima su nastale fotografije, što bi napravilo potpuno novi segment izložbe koja bi dobila novu, ličniju notu - rekla je Jelica Jovanović.
Svadbe na Kadinjači
U Spomen parku Kadinjača opstao je restoran koji se sada nalazi u privatnom vlasništvu. Vlasnik restorana organizuje svadbe i druge vrste veselja, a organizatori izložbe to smatraju sramnim.
- Mi razumemo finansijsku korist, ali ipak je reč o spomeniku sa takvim istorijskim značajom i nije smeo da se pretvori u restoran za veselja. Države moraju da štite svoja spomen-obeležja i da se sa više poštovanja ophode prema njima - kaže Jelica Jovanović.
