"Za tri decenije ništa se nije promenilo"
Dušana Kovačevića, najboljeg srpskog dramskog pisca, prijatelji i saradnici redovno u šali mole da više ništa piše. Jer, sve što je pisao, inspirisan stvarnošću, ostalo je proročki aktuelno i posle nekoliko decenija. Ili, neka bar napiše nešto vedrije, sa optimističkim krajem, pa da se ponadamo lepšoj, lakšoj, radosnijoj i srećnijoj budućnosti. Proteklih nedelja, Kovčevićeva "Klaustrofobična komedija", nastala pre tri decenije, spremala se za svoj novi život.
U Zvezdara teatru, čiji je direktor Kovačević, glumačka ekipa, predvođena Darkom Bajićem, koji režira ovu predstavu, uigravala se da spremna izađe pred publiku. Naime, premijera je zakazana za 23. decembar. Svoju praizvedbu, "Klaustrofobična komedija" je
imala 6. novembra 1987. godine, u Zvezdara teatru. Tadašnju glumačku ekipu su činili Danilo Bata Stojković, Miša Janketić, Seka Sablić, Danilo Lazović i Sofija Žutić. Verovatno nisu ni sanjali da će se tri decenije kasnije ista predstava igrati na sceni koja je dobila ime po jednom od tadašnjih protagonista, Bati Stojkoviću.
- Sećam se, jednog dana me je pozvao Bata Stojković i pitao šta radim. Pri kraju su bile naše veze sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem. Bata je bio čovek slabih živaca, pa nisam hteo da mu prepričavam šta se dešava. Tako je počeo prvi život "Klaustrofobične komedije", koja je okupila ljude vezane za jednu priču, čija je suština bilo osećanje klaustrofobije. Sada ta priča započinje novi život - kaže Dušan Kovačević.
Danas, tri decenije kasnije, Kovačević se tih dana seća sa tugom. Bate Stojkovića više nema, a sve ostalo je ostalo isto!
- Kada sam ponovo pročitao tekst koji sam bio već zaboravio, shvatio sam da se gotovo ništa nije promenilo u osećanju klaustrofobije. Postoji jedna rečenica u komadu koja glasi: "Čovek može da bude zaglavljen u liftu, a može i u državi".
Osećanje klaustrofobije nije samo osećanje prostora koji izaziva teskobu. Uopšte nije pitanje kako se taj prostor zove. To je naše unutrašnje osećanje - nastavlja dramaturg.
Ljubomir Bandović u predstavi igra Savu odžačara i priznaje da je ulogom oduševljen.
- Tužno je to su neki jednostavni, dobri ljudi izopšteni iz naših života. A oni su ogledalo svih nas. Podsećaju nas na momente kada smo bili slabi, kada nam je bila potrebna pomoć. Kada ih sretnemo, podsetimo se svih onih momenata kada nismo otišli da im se zahvalimo. Ljudi uvek prvo umru od društva, pa tek onda od smrti. U ovom društvu, neokapitalističkom i materijalnom, Sava je odavno mrtav. Nema mesta za njega. Ljudi poput Save su kolateralna dobit. Pošto se nismo trudili da ih dobijemo, zašto bismo se trudili da ih održavamo - komentariše Bandović.
Povratak na scenu
Slavko Štimac u pozorištu glumi prvi put posle 22-godišnje pauze. Kako kaže Kovačević, posebno mu je drago što se legendarni glumac vratio u pozorište jer je to dragoceno za pozorište.
- Posle ovakvog komplimenta, osećam užasnu odgovornost. Duško, nije trebalo to da kažeš, imam tremu. Ne znam šta da kažem od uzbuđenja. Imam divne saradnike, vrlo je prijatno raditi ovde, čoveku je prosto milo da dođe - kaže skromno glumac, koji je u predstavi Jagoš Kraj.
U glumačkoj ekipi su i Nevena Ristić, Marko Janketić, Zoran Cvijanović, Jovana Stojiljković, Igor Grabovica, Vanja Janketić i Slavko Štimac.
