Pozorište se preselilo u kafanu
Glumac i producent Tihomir Stanić (55) odlučio je da pozorište preseli u kafanu! Predstava "Teatar maher" Tomasa Bernharda, u kojoj igra glavnu ulogu, biće izvođena u kafani Zlatni bokal u Skadarliji, a premijera bi trebalo da bude sredinom januara.
- Komad je odabrao reditelj Marko Misirača, a moja ideja je bila da je igramo u kafani. Projekat može da se shvati kao vesnik zlehude sudbine teatra i kao upozorenje šta će zadesiti srpsku umetnost ako se ne obrati pažnja na ono što radimo. Planiramo da sa predstavom gostujemo po Srbiji, jer je naše pozorište i nastalo u kafani. Nadam se da će nas videti i zemljaci u dijaspori, ukoliko bude bilo interesovanja i poziva - kaže Stanić.
Kako ste uopšte došli na ideju da predstavu igrate u kafani?
- Radnja komada smeštena je u kafanu Crni jelen, pa sam pomislio da bismo mi mogli da igramo u restoranu Dva jelena. Dolazeći na razgovor u Skadarliji sam sreo Đorđa Pavlova, poznatijeg kao Đoku Kortinu, manekena i gazdu Zlatnog bokala. I on mi je brzo promenio planove, pošto je poštovalac lika i dela Bernharda. Eto, neko ko šeta manekenskim pistama i vodi kafanu - čita Berndhardova dela! A, ispostavilo se da je lokal koji vodi, upravo idealan za nas - kaže Stanić.
U priču se ubacuje Pavlov koji kaže da je zahvaljujući prijatelju Svetislavu Basari, pročitao nekoliko knjiga Bernharda, koje su mu se izuzetno dopale.
- A, onda se pojavio Tika i ispričao kako namerava da postavi Bernhardovo delo, verovatno ne očekujući da je "glupi" kafedžija uopšte čuo za tog pisca, a još manje da je nešto i pročitao. Tako je Stanić pao na moje znanje i "Teatar maher" udomio u Bokalu. Očekujem da će ovo doneti pre svega nešto novo i zanimljivo kulturi našeg grada. Radimo iz ličnog zadovoljstva, pa ako donese dobro biće odlično, ako ne, nikom ništa. O ličnoj koristi ne razmišljam. Biće jednostavno to naš doprinos gradu, Skadarliji, kulturi - kaže Pavlov.
Predstava između dva zalogaja
- Pozorište u Srbije odskora postoji, tek poslednjih 150 godina. Komadi su se igrali po kafanama, između dve muzičke tačke, između dva derta neko bi nešto glumio i recitovao. Tako ćemo i mi ovde, kad nema muzike, da zaigramo između dva zalogaja publike. Predstava će trajati 70 minuta. Za mene je to izazov, jer bi bilo dosadno da igram neku klasičnu predstavu - kaže Stanić, koji je svestan kapaciteta kafane.
- Ja sam jedan od onih koji ne mari za to, dovoljno je da na sceni bude jedan glumac, a u publici jedan gledalac i eto uzbuđenja, pozorište može da počne - zaključio je Tihomir.
U predstavi ima samo četiri glumca, nema zahtevne kostimografije i, kako ističe Stanić, svi mogu da stanu u jedan auto.
- Pa, reklo bi se da su sve to na neki način moja deca. Misiraču sam zapazio još dok je bio klinac u dramskoj grupi u Kozarskoj Dubici. Bio je asistent na nekoliko filmova koje sam snimio, a režirao je i "Bajku o pozorištu" u Zvezdara teatru, u kojoj igram. Zajednički smo odabrali ekipu, pa mog sina u predstavi igra Milan Nikitović, koga smo Marko i ja spremali za prijemni na Akademiji. Ćerku igra Jovana Pleskonjić, dete mog kolege i najboljeg prijatelja sa studija, Mihajla Pleskonjića. Lik gostioničara poverili smo Branku Jankoviću, članu ansambla Narodnog pozorišta RS. Svi stajemo u jedan auto i držimo se rečenice iz našeg komada: "Ne igramo mi za publiku, nego da bismo se usavršavali".
