"Tasovac ne ulazi u Narodno pozorište"
Glumica Nela Mihailović (46) je još pod utiskom aplauza koji je glumačka ekipa u kojoj je i ona dobila na premijeri Sterijinih "Rodoljubaca" na sceni Narodnog pozorišta. Maestralno je odigrala ulogu gospođe Zelenićke, kao što su i ostali glumci u predstavi koju je režirao Andraš Urban odradili svoj umetnički posao. Pod utiskom svega lepog što joj se dešava, nerado govori o onom što joj smeta i što je boli.
Gotovo svi glumci se žale na situaciju u teatru. Kako je u Narodnom pozorištu?
- Uvek sam tvrdila da postoji velika razlika između Narodnog i ostalih pozorišta. Poslednjih godina, mi u Narodnom pozorištu smo povlašćeni, jer ipak može da se radi. Gradska pozorišta se dovijaju kako znaju i umeju. Sa druge strane, Narodno pozorište je država u malom, prava slika stanja društva. Sve je napeto, teško, nesigurno, kao i svuda. Svi mi imamo teške periode kad nema dovoljno posla ni dovoljno novca. Ali, mora čovek da nađe izvor duhovnog hranjenja, mora da napravi neki svoj mikrosvet koji mu pomaže da preživi - kaže Nela.
Teatar me štiti od zla
- Dugo smo spremali "Rodoljupce", reč je o vrlo zahtevnoj predstavi. Božanstveni reditelj Andraš Urban je čovek velike energije koji od saradnika crpi i poslednji atom energije i cedi maksimum. Sve to zajedno je mnogo rada i beskrajno mnogo zadovoljstva. Poslednja dva meseca sam provela u onom najlepšem što ovaj posao pruža - pripremanje predstave. Zato mi je teško da pričam o ružnim stvarima koje se dešavaju u kulturi, umetnosti, svuda oko nas. Teatar me štiti od zla stvarnog sveta. Glumački posao mnogo traži od čoveka, ali je najlepši na svetu, zbog zadovoljstva koje pruža - kaže Nela.
Šta vam najviše smeta?
- Mnoge stvari me bole, smetaju mi, užasnuta sam zbog nebrige prema kulturi, prema svemu što je dobro, lepo, plemenito. Nije mi teško zbog sebe, već zbog mladih generacija koje odrastaju i stasavaju na nekim ružnim stvarima. Boli me što sam se radovala dolasku Ivana Tasovca za ministra kulture misleći da će nešto uraditi. Kultura je temelj bez kojeg narod ne može opstati, duhovno nam je neophodno. Ali, ministar kulture je razočarao sve nas koji smo od njega nešto očekivali. Dok je bio direktor Filharmonije ostavljao je utisak pametnog i sposobnog čoveka koji je marketinški nadaren, što je izuzetno važno.
Da li ste ga ikada videli u Narodnom pozorištu?
- Ne, nikada. Od kada je postao ministar kulture, mislim da nije ušao u Narodno pozorište. A on je sin glumca, čoveka koji je uvek bio jedan od najveće gospode u tom istom pozorištu. Dugo sam ćutanje Ivana Tasovca tumačila kao pripremanje nečeg velikog. Ali, naravno, od nečeg velikog nema ništa, a on i dalje ćuti. To što nije ušao u Narodno pozorište od kada je ministar dovoljno govori o njemu.
Šta biste mu rekli da ga sretnete?
- Lično ga ne poznajem, niti imam želju da ga upoznam. Kada bih ga srela, padaju mi na pamet reči koje nisu za novine. Zapravo, verovatno mu se ne bih ni obratila. To je apsurd, da jedna glumica ne želi da se obrati ministru kulture. Ali, sve što nam se dešava, potpuno je apsurdno.
