Branka Pujić: Rijaliti programi kao beg od stvarnosti
Branka Pujić (51) leto provodi malo odmarajući, malo radeći. Kao profesor Fakulteta dramskih umetnosti, na odseku scenske igre, i ona je trenutno na raspustu, ali bavi se svojim doktorskim studijama, koje polako privodi kraju. Paralelno igra predstave, snima radijske drame, pregovara oko novih glumačkih angažmana, ali nalazi vreme i da predahne u kući na Zlatiboru. Branku smo gledali i u hrvatskoj seriji "Ruža vjetrova", s čijeg snimanja nosi samo lepe uspomene.
- Bilo mi je to izuzetno lepo, interesantno iskustvo i glumački izazov. Igram Splićanku, advokaticu, i trebalo je taj dijalekat savladati, a i sama uloga je bila zanimljiva i zahtevna. Divno je bilo na setu, kolege i svi ostali su me odlično prihvatili. Posebno iskustvo u svakom smislu, glumački, poslovno, a i što se tiče prijateljstava, jer sam srela stare i stekla nove prijatelje.
Šta biste prvo uradili da ste ministar kulture kako bi glumci i ostali umetnici bili u boljem položaju?
- Prvo bih postavila koji su to ciljevi kojima naša zemlja i kultura uopšte teže, pa se okrenula u nazad, da vidimo šta treba ispraviti kako bismo uspeli da sprovedemo težnje i oplemenimo kulturu naroda. Jeste novac bitan faktor, ali nije sve u tome. Morala bi da se napravi lista prioriteta, a činjenica je da nama u ovom trenutku nedostaje kultura, kao i da se više obraća pažnja i ulaže u subkulturu.
Umetnici su uskraćeni, nemaju dovoljno prostora, ni sredstava. Potrudila bih se da taj neophodan minimum zaživi i funkcioniše kako treba. Pošto mene politika ne zanima, nikada nisam ozbiljno razmišljala u tom pravcu. Ali, žao mi je što ne postoji dovoljno preventive i što se ne radi dovoljno sistematično, pogotovo u pogledu kadrovske politike. Sve je nekako površno.
Da li se nešto postiglo nedavnim apelom Udruženja roditelja da se deca zaštite od rijaliti-programa?
- Stalno se pojavljuju mali glasovi i pobune, ali na neke stvari, nažalost, ne možemo generalno da utičemo. To su tek pokušaji, ali svako od nas može da napravi boljitak tako što će se isključiti i neće gledati te programe. Shvatam i jasno mi je ovo zapravo skretanje problema sa gorućih tema, beg od stvarnosti, pa onda idemo linijom manjeg otpora, hajde da ne mislimo na nezaposlenost, nemaštinu i druge probleme, nego gledajmo i bavimo se tuđim životima u rijalitiju. Omladina odlazi iz zemlje jer nema posla, ali skorašnja anketa pokazuje da je u suštini prvi razlog pogrešan sistem vrednosti. Njega nam nameću i takvi vidovi zabave. TV i mediji imaju veliku moć i ne treba ih zloupotrebljavati. I tu je opet priča o balansu, mora se znati šta je to što je vredno, šta je umetnost, koje su potrebe ovog naroda, zemlje, kako bi pročistili kulturu, šta učiniti da bude zdrava. Kvalitetnim sadržajima se na to može uticati. Treba biti mudar, a i lukav.
Velika ponuda, mala potražnja
- Činjenica je da imamo mnogo glumaca, velika je ponuda a mala potražnja. Treba videti kako zaposliti sve te mlade i darovite osobe, usmeriti ih na pravi put. Jer, kad čovek ne radi ništa, onda ljudi idu u depresiju, poroke, kriminal. Zato treba preventivno da se napravi plan, jer ako se već školuje toliko glumaca, pa hajde neka se otvori još desetak pozorišta, kako bi imali gde da rade. Mora postojati taj balans, kao u svemu.
Predstava koja budi lepe emocije
- Postoji velika ljubav prema predstavi "Čikaške perverzije", i publike koja je gleda, i nas glumaca koji je izvodimo sa ogromnom posvećenosti i uživanjem. Tema je večna, iskonski muško-ženski odnosi, koji se stalno prepliću, plus vreme 70-
ih i muzika grupa ABBA, Boni M i drugih. Sve to budi u svima nama lepe emocije iz vremena kada nam je bilo dobro i nekako podsvesno ulazi pod kožu. Nastavljamo sa njenim izvođenjem, imamo brojnih poziva za gostovanje u regionu i dijaspori, pregovori su u toku i za prekookeanska izvođenja.
