Srbija je veliki rijaliti šou
Dobio je nagradu "Meša Selimović" za 2014. godinu, ali su njegove noge čvrsto na zemlji, to tvrdi Enes Halilović, književnik iz Novog Pazara. Za nagradu se borilo 85 knjiga, a ubedljivo, sa 22 glasa, pobedila je pesnička knjiga 'Zidovi" Enesa Halilovića.
Ova jedanaesta pesnička knjiga ovenčana "Mešinom" nagradom posvećena je zidovima, jer pesnik kaže da zid prati čoveka kroz život. Zidove rušimo i zidamo, postoje zidovi među ljudima i postoje zidovi u samim ljudima... Kad bolje pogledamo, zidovi su svuda oko nas, kaže Enes Halilović.
Kakvi su to zidovi u ljudima?
- To su zidovi koji su uglavnom sazdani od predrasuda i takvi otežavaju život savremenom čoveku, zamrsili su čovečanstvo, jer mnogi danas više veruju svojim predrasudama nego istinama koje su očigledne. Zidovi u samim ljudima su podelili narode i ljude. U čovečanstvu ima mnogo nepravde, ali mnogi je ne vide jer su ozidali zidove u sebi i tako su gluvi i slepi za tuđu nesreću.
Kako rušiti zidove među ljudima?
- Istinom treba rušiti zidove koji su zidani lažima. Čovečanstvo je danas zaglibilo u mržnju koju diktiraju vlade preko medija. Medijski zidovi su među narodima, a savremeni čovek je sebičan i zagledan u svoj novčanik i svoj stomak. Kao takav, on je žrtva zabluda koje su sistemi ozidali u njemu. Preskočiti sebe znači preskočiti svaki zid. Čovek, da bi bio slobodan, mora da poznaje drugog čoveka, mora da poznaje običaje i kulture drugih naroda. A postoje i zidovi među narodima. Narodi moraju da upoznaju jedni druge da bi se uvažavali. Ako se ne poznajemo, predrasude i zablude će nas voditi u sukobe, u nerazumevanje, u haos.
Da li su te zidove ozidali političari?
- Da, ali nisu ih zidali samo političari. Generalno, zidove među narodima zidaju crne ideologije. Pojedini bogati narodi su se ogradili zidovima, jer njihovi lideri ne žele da čuju vapaje i jauke gladnih, unesrećenih, obespravljenih. Čovečanstvu treba jednakost, a nikada nejednakost nije bila očiglednija. Idemo putem ratova, haosa, bankarske diktature i licemerne diplomatije u kojoj se ne poštuje snaga argumenata nego samo snaga oružja. Ovaj svet klizi u haos, možda je već u haosu, a mediji su zamračili sliku i milijarde ljudi ne vide šta se dešava. Gladni su sve gladniji, a bogati su sve bezobzirniji.
Valjda je sloboda govora na najvišem nivou upravo sada?
- Ne! U svetu, nažalost, nema slobodnih medija. Istina je selektovana, politička volja diktira medijsku sliku svuda u svetu. Medijska slika je kontrolisana i spinovana. Ne znam da li ovaj međunarodni haos vodi u nove, totalne ratove ili će se pojedinac biti koncentrisan isključivo da nabavi hranu za sebe i svoju porodicu. Mutna jutra osviću.
Šta vidite kao prvi problem današnjeg čovečanstva?
- Neravnopravna raspodela bogatstva. Nepoštena je raspodela hleba. Svuda gde ima prirodnih bogatstava posejan je haos.
Kakva je uloga umetnika i intelektualaca?
- Da govore istinu, da se bore protiv zabluda, da ruše zidove među ljudima. Zidovi među narodima su nikli da bi se narodima lakše vladalo.
Kako vidite situaciju u Srbiji?
- Srbija je u problemu jer nije pogledala sebi u oči nego se zagledala u rijaliti programe. Srbija je nekada u okviru Jugoslavije imala odličan vaspitni i obrazovni sistem koji je sama obesmislila. Deca u osnovnoj školi ne znaju ono što su znala deca pre 20 godina. Privreda je u rasulu jer ne funkcioniše pravni sistem. Kriminalci koji su pokrali bogatstva ove zemlje smatraju se uspešnim biznismenima i kontrolišu mnoge partije i mnoge medije. Kulturna scena je devastirana, a sport je kriminalizovan.
Kako ocenjujete medijsku sliku u Srbiji?
- Turobna je ta slika zbog besparice i jeftine "zabave" koja kuca na sva vrata. Televizije su zatrpane nekim zabavnim programima gde je banalnost dovedena na pijedestal i gde se proizvodi kult lažne pobede. Industrija zabave je upregla decu, a pomažu joj roditelji koji vide svoju decu kao put izlaska iz bede. Rijaliti programi su izludeli celu zemlju i mnogi ne razlikuju belu od crne kobile, jer su zagledani u dangubni šou program koji služi samo kreatorima koji mlate pare. Ljudi su zakovani pred televizorima. Seljaci ne obrađuju zemlju, deca ne čitaju knjige. Svi se zabavljaju pred televizorom. Ne znam da li je igde u svetu tim programima ostvaren veći uticaj na narod nego u Srbiji. Današnji čovek je postao samo potrošač kome treba uvaliti robu i zavezati ga kreditima. Kao takav, on je talac koji radi da bi preživeo kao talac svojih prohteva.
Kako vidite politički život u Srbiji?
- Tu ima mnogo haosa, prostitucije, prostote, a ima i poštenih ljudi, ali su malobrojni. Ako žele da osmisle život u ovoj zemlji, odgovorni ljudi bi prvo morali da uvedu radne akcije za omladinu. Omladina treba da ide na njive, da sadi šume, da probija tunele i pruge, puteve da gradi. Omladina treba da oseti blagodat rada, a ne da robuje rijaliti programima. Nema procvata ekonomije bez radnih obaveza koje treba usaditi kod mladih! Naučnici i umetnici tavore, jer grcaju u besparici. Zadatak koji Srbija treba da ima ispred sebe jeste da unapredi prosvetu, da uvede red na medijskom tržištu i da se izbori protiv korupcije koja je uništila pravosuđe i obesmislila policiju. Niko ni iz SAD ni iz Rusije ni iz Nemačke ni iz Albanije nije kriv za korupciju u Srbiji. Sama Srbija mora da se obračuna sa korupcijom.
Situacija u sandžačkom kraju godinama je teška, komplikovana, postoje mnoge podele...
- Ovaj kraj ima velike šanse jer u njemu žive radni ljudi koji su talentovani za sve poslove, ali pomirenje je uslov napretka. Svi skupa moramo dalje. Naša multietnička sredina mora da iskoristi potencijale multietničnosti. Narod je otvoren, gostoljubiv, ali su podele učinile da na nas mnogi gledaju sa predrasudama. Ograđeni smo zidom, taj zid treba srušiti i pokazati se u najboljem svetlu. Današnje podele u ovom kraju su kao uspavani čirevi. Mi to moramo izlečiti, a ne treba dozvoliti nekom sa strane da ih otvori u budućnosti kako bi dodatno destabilizovao Balkan. Treba da razumemo i čuvamo jedni druge. To je rešenje za sadašnjost i budućnost.
Pisci pripadaju čitaocima
Enes Halilović je rođen 5. marta 1977. u Novom Pazaru, u Jugoslaviji, i smatra da su narodi Balkana najviše napredovali u jednoj državi.
- Balkanski narodi su kao boranija oko jedne pritke. Jezik kojim govore Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci i Srbi jedan je jezik. Neki kažu hrvatski, neki kažu bosanski, neki kažu crnogorski i neki kažu srpski. Kada čitam nekoga pisca baš me briga kojem narodu on pripada. Pisci i ne pripadaju narodima, nego čitaocima.
Objavio je pet zbirki poezije, dve zbirke pripovedaka, roman i dve knjige drama. Dobitnik je Zlatne značke za doprinos kulturi Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, kao i književnih nagrada "Branko Miljković" i "Đura Jakšić".
Priče, poezija i drame Enesa Halilovića objavljene su u zasebnim knjigama na engleskom, poljskom, francuskom, makedonskom i turskom jeziku, a proza i poezija je prevođena na 18 jezika.
Halilović je predstavljao Srbiju na festivalu Dani i noći literature u Konstanci u junu 2009. godine, na Sajmu knjiga u Lajpcigu 2010. godine, na Sajmu knjiga u Frankfurtu 2011. godine, na festivalu Živi glasovi Mediterana, na Mediteranu u francuskom gradu Setu 2012. godine...
Oženjen je i ima sina.
