"Nacionalizam je ograničeno stanje. Da li je moguće da se opet javlja u Evropi?"
Nacionalizam kao sinonim za "regresiju" predstavlja najveću pretnju za izgradnju Evrope, ocenio je Peruanski Nobelovac Mario Vargas Ljosa koji je upravo završio pozrišnu adaptaciju Bokačovog "Dekamerona".
"Neverovatno je da se to ponovo javlja u Evropi, gde smo mislili da smo prevazišli to tako ograničeno stanje", izjavio je Ljosa na margini "Festivala knjige" organizovanog u Eks-an-Provansu na jugu Francuske gde je počasni gost.
Osuđujući takvu ograničenu viziju života "koja uvek proizvodi ratove, diskriminaciju i rasizam", dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2010, ocenio je da su "civilizacija, integracija i diverzitet" upravo suprotno od toga.
"Kad nastupi kriza dešava se ono što (filozof) Karl Poper naziva povratak plemenu, toj zaštiti kolektiva. Zatvoriti se u nešto što poznajemo, to je regresija. To je najteža pretnja za izgradnju Evrope", rekao je Ljosa na savršenom francuskom.
Autor tridesetak dela (romana, pozorišnih komada, eseja) Mario Vargas Ljosa (78) je rekao da je dosta optimističan po pitanju Latinske Amerike gde "napreduje demokratska kultura".
"U Latinskoj Americi danas postoji konsenzus za demokratiju i čak za otvorenu tržišnu privredu, što je pre izgledalo nezamislivo", rekao je Ljosa koji sebe predstavlja kao "liberala" iako je, kako je naveo, ta reč "demonizovana" i povezana sa "svim zlima čovečanstva".
"Tamo nema vojne diktature. Postoji naravno Kuba, koja je manje više anahrona diktatura i Venecuela koja ide ka diktaturi ali nije još potpuno to postala jer ima dosta živu opoziciju", rekao je Ljosa koji je žestoki protivnik režima Fidela Kastra.
Ljosa je sa dozom humora konstatovao da vlade koje se smatraju levičarskim, kao Evo Morales u Bolivije i Hoze Muhika u Urugvaju, usvajaju liberalne mere.
"U Urugvaju ta ekstremno desničarska vlada na početku primerno je demokratska i sprovela je izvanredne liberalne reforme, kao gej brak, i liberalizaciju marihuane. Dobrodošao socijalizam Muhikinog tipa. To nema nikakve veze s socijalizmom, osim imena", rekao je on.
U osvrtu na francusku vladu rekao je:
"Čak i u Francuskoj predlažu se liberalne mere kao odgovor na krizu. Ne zovu ih liberalnim, ali objektivno one to jesu. To su liberalne mere, ne baš socijalističke', rekao je Ljosa.
Pored dosta pesimističkog stava o svetu, pisac ima i mnoštvo književnih projekata. Upravo je završio pisanje pozorišnog komada "Priče o kugi" koje su inspirisane vrlo slobodno Dekameronom, srednjevekovnog italijanskog pisca Đovanija Bokača.
"To je delo koje me uvek impresioniralo" rekao je Ljosa. U tom komadu koji će biti postavljen početkom 2015. u Madridu on prati priču mladih zatvorenih u jednoj bašti u Firenci koji su zaraženi kugom i koji odlučuju da izbegnu smrt pričajući priče.
On je takođe počeo da piše roman lociran u Peruu, njegovoj rodnoj zemlji, ali još ne zna šta će se tu desiti. On je pozdravio živost latinoameričke književnosti, ocenivši da je sada lakše za mladog književnika da mu se dela objave nego pre 50 godina, zbog sve većeg kosmopolitizma i više simpatija lokalnih čitalaca za "domaće" pisce. Ipak je, kako kaže, ostao velki obožavalac francuske književnosti.
Čita uglavnom pisce iz prošlosti, kako kaže jer je postao "malo star" i to uvek iste kao što su Viktor Igo, Gistav Flober, Stendal i Andre Malro. Više od Sartra voli Kamija i "njegovu potpuno ispravnu ideju da se ne može odvojiti moral od politike", jer bi to dovelo do "nasilja, brutalnosti, netolerancije, odnosno do despotizma i totalitarizma".
