Srpska publika dužna Petru Božoviću: Ne pomaže ni rakijica
Proteklog vikenda u Misisagi i Kičineru gostovao je Petar Božović, veliki srpski pozorišni i filmski glumac. Preko "bare" je doputovao, i svoj "one man show" sastavljen od delova poema Matije Bećkovića "Ćeraćemo se još", "Reče mi jedan čoek" i "Kad budem mlad", te raznih humorističkih tekstova izveo kao deo gostovanja u Kanadi i Americi.
U Misisagi je nastupio u Srpskom centru na Diksiju, u Kičineru u sali crkve Sveta trojica. Gledalaca na oba mesta dve stotinak, glumac u svom elementu, onako kako to on zna i ume, salve smeha, veliki i srdačni aplauz na kraju.
Umetnik neposredan u kontaktu sa svojom publikom, navikao da radi u različitim uslovima i sa različitom publikom. U Misisagu je stigao direktno sa aerodroma i zamolio gledaoce za par minuta strpljenja: "Siguran sam da ovi ljudi u sali neće imati ništa protiv da prašinu i umor od dugačkog puta sperem jednom rakijicom pre izlaska na 'scenu'.
A gledaoci - kako koji. Mnogima neprijatno što glasan razgovor i buka dopiru sa šanka u drugoj prostoriji u salu u Srpskom centru, gde je umetnost srpskog jezika, glumčeve emocije i glumačkog umeća pokušala da zavlada, bar za trenutak, i ruže ugođaj.
Smeta i konstantno izlaženje pojedinih gledalaca iz sale i odlazak do šanka da bi se "donelo" još koje pivo. Ovi što izlaze i galame prostorije Srpskog centra doživljavaju kao svoju kuću. Tu je odmah i crkva Sabora svih svetitelja, osećaju se komotno i prirodno, u svom elementu. Slična atmosfera i u Kičineru. I sve bi to bilo u redu i kako treba da nije u toku mali pozorišni čin, glumac na "pozornici" usred svoje kreacije.
Bilo je istovremeno i tužno i smešno. Tužno, ne samo zbog Bećkovićevog teksta, i dela o Kosovu koji je publiku ostavio nemom, a vazduh naelektrisan, pa je Božović kazao: "Ne mogu vas večeras ovakve ostaviti ovde. Razmišljao sam da li da uopšte ovo govorim, međutim, to je naša realnost, ali zato evo opet smeha", nego i zbog toga što je istinskim ljubiteljima jezika, pozorišta i glume i poštovaocima glumca zbilja bilo veoma neprijatno zbog uslova i mesta na kojem se sve odvijalo.
Ozbiljna greška organizatora u odabiru sala, neznanje i nekompetentnost u sferi obaveštavanja javnosti i reklamiranja Božovićevih nastupa kulminirali su i slabijom posetom. Zašto i kako je naš slavni glumac pristao na takve uslove, da li je znao šta ga čeka i gde će da nastupa ne znamo, ali ostaje osećaj da su propuštene šanse da se dovođenje poznatog glumca pretvori u istinski kulturni događaj.
