EKSKLUZIVNO
Kovačević: Mi smo narod koga vole ratovi
On nas je pročitao. Onda nas je stavio u knjige. Prvo u svoj dramski prvenac "Maratonci trče počasni krug". Otad mi čitamo njega. Toliko smo bili tužni, da nas je učinio smešnim. Da nam bude lakše. Ima ih koji tvrde da je Dušan Kovačević najveći živi srpski pisac. "Čovek nikako ne sme da poveruje u tako nešto", tvrdi on. Završio je dramaturgiju na beogradskoj Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju.
"Moj otac je bio na Sremskom frontu. Kao mladić je odveden iz Šapca, iz Poljoprivredne škole. Bio je radio-vezista i granata je pogodila baraku u kojoj je bila radio-stanica. On je bio u komi nedelju dana. Mog dedu su obavestili da je umro. Deda je spremio kovčeg i krenuo do Sremskog fronta. Onda se ustanovilo da je obaveštenje pogrešno, da je taj čovek Đorđe Kovačević iz drugog kraja. To je jedna od tih strašnih priča o ratu", priča Kovačević.
"Kasnije je otac imao nekoliko operacija na ušima, jer su mu od eksplozije popucale bubne opne. To je već priča o ratu i o celom veku tragedija i nesreća u zemlji Srbiji, počevši od 1903, od atentata na Aleksandra Obrenovića i Dragu Mašin, ubistva cele vlade i nestanka jedne dinastije, pa do 1999. godine, do bombardovanja skraćene Jugoslavije. Znači, ceo vek smo proveli u ratu i nešto malo u miru. Zamislite, jedan čovek u svom životu prošao je kroz tri balkanska rata, kroz dva svetska i jedno međunarodno bombardovanje. Ne, izvinjavam se, nije doživeo bombardovanje. Umro je nekoliko godina ranije", kaže poznati dramaturg i dodaje:
"I šta vi možete da kažete ako taj čovek sutra ne voli svet na način na koji ga voli čovek iz Švedske ili Švajcarske ili zemalja u kojima rata nije bilo po 200, 300 godina. Ako ste svedok tragedije i nesreće koja je manje-više stalni gost u Srbiji, nije vam teško da iz nekog svog ugla to vidite i zapišete na svoj način. Upravo zato što je bilo toliko nesreća i toliko tragedija, ja sam se potrudio da u svoje pozorišne i filmske priče unesem što više smeha, kao vrstu samoodbrane".
(Opširnije u nedeljnom izdanju "Vesti" od 1.11.)
