Narod bez kulture nema budućnost

Goran Sultanović (66) već četiri i po decenije je profesionalni glumac. Međutim, u zemlji gde se za kulturu izdvaja simbolična suma novca sve je teže doći do posla, posebno ako nemate veze i vezice.

- Od prošle godine sam penzioner. Nisam kompatibilan čovek sa raznim političkim vlastima, a u Srbiji je sve uglavnom vezano za politiku. Mi 20 godina gledamo iste serije - "Bolji život", "Srećni ljudi", "Bela lađa" koju rade isti reditelji, isti pisci, isti glumci. Za poslednjih deset godina malo sam snimao. Nedavno sam završio "Nadrealnu televiziju" u režiji Neleta Karajlića, a osim toga sam snimao "Gorke plodove" Siniše Kovačevića pre pet godina. Jedino da otvorim producentsku kuću, pa sam sebi da režiram ali ja nemam tih ambicija i energije. Moja priča se svodi na kabare "Ja pevam svoj bluz" s kojim sam gostovao širom sveta, a evo sada putujem i u Australiju. Svake godine razmišljam da prekinem s kabareom, koji evo traje već 13 godina - kaže Sultanović.
 

Da li glumac može da preživi od penzije?

- Može li iko sem političara u ovoj zemlji da preživi od penzije? Mogu li oni sretnici koji rade da prežive od plate. Žaliti se je mnogo nevaspitano. Moja majka od svoje penzije ne može da plati račune za stan od 24 kvadrata. Suviše sam star da idem odavde, ali mladi imaju priliku. Sada je gore nego 90-ih godina. Dobio sam i nacionalnu penziju koja se zove socijalna davanja Ministarstva kulture. Tako dobijem izveštaj u banci i to jeste socijala, i ne znam zašto se to zove nacionalna penzija.

Da li vam je teško što ne radite kao pre?

- S obzirom na to šta se sve snima i kakav je repertoar u beogradskim pozorištima ne patim, jer 90 posto tih stvari ne bih ni pristao da radim. Ako se do sada nisam obrukao što bih to sada uradio na kraju karijere. Zadovoljan sam mojim kabareom, jer nije podilaženje lošim ukusima. Ako govorite stihove Disa, Rakića, Crnčevića, pravite muziku na tekstove naših pesnika onda to jeste jedan od načina kako reprezentovati srpsku kulturu.

Kako vidite današnju kinematografiju, odnos prema filmu, pozorištu, muzejima?

- Narod bez kulture nema budućnost. Uprkos tome što je zemlja u teškoj ekonomskoj situaciji mislim da je nevaspitano način na koji se država odnosi prema kulturi i kako zarad sticanja jeftinih političkih poena forsira neke druge stvari. Ne razumem kako neki ozbiljni slikari, glumci, pesnici, glumci, nemaju medijskog prostora koliko imaju devojčice koje su vezale kravu za plot, ugradile silikone... Nemam ništa protiv komercijalnih televizija, ali da li je moguće da ne možemo imati dva kanala koji će popularisati nešto što jeste kultura. Posledice toga ćemo tek osetiti, ali se plašim da će biti kasno.