Ljudi nose maske sreće
Ona je vajar, slikar, restaurator, koja svoj ravničarski mentalitet uspešno uparuje s tihom ambicijom. Vera Galešev je zbog toga i stigla u Berlin na Univerzitet umetnosti, gde radi svoj drugi master Kunst im Kontext nakon što je prvi završila u Milanu. Na prvi pogled ova devojka ne odaje toliko utisak umetnika, koliko sportistkinje jer zbog svojih 187 centimetara uvek mora da objašnjava zašto nije postala odbojkašica, kao njeni otac i brat.
Sve je počelo u rodnom Novom Sadu, gde je Vera posećivala školu slikanja, kad je njen umetnički talenat nadmašio sve druge ambicije. Veliku podršku su joj pružali roditelji, mama Gordana i otac Slobodan, koji su uvek verovali u to da njihova deca znaju šta rade.
- Pošto je postojala uvek aktuelna priča da je teško upisati se na akademiju, počela sam već u trećem razredu gimnazije da se pripremam kod Miodraga Jelačića Jelače. Još iste godine sam primljena na vajarstvo u klasi Borislava Šuputa.
Za vreme studija je s klasom išla na Venecijanski bijenale, a onda je, magnetski privučena ovom zemljom, i u sopstvenoj režiji organizovala duže boravke u Italiji, pa tako upis na master studije na milanskoj Brera akademiji nije nikoga iznenadio.
- Ne znam da li zbog Mikelanđela ili Sunca, ali Italija mi je uvek bila na prvom mestu. Akademija Brera je u centru grada i tako je grandiozna i fascinantna - oduševljeno priča Vera. Ipak, nije joj odgovarala bezuslovna italijanska posvećenost modi, dizajnu, estetici, koje dominiraju u svakoj pori života. Zato se odlučila za Berlin, gde joj se pružila prilika da upozna principe po kojima funkcioniše umetničko tržište.
- Kod nas na akademiji se još uvek smatra da je umetnik samo neko ko stvara i da je to sve što se od njega traži, a drugi će uraditi ostalo... To, međutim, više nije slučaj jer umetnik u današnjem vremenu ispunjava aplikacije, piše finansijske planove za projekte, a to sigurno više nije situacija gde se samo sedi u studiju, a neko će vas otkriti.
U Berlin je i ranije dolazila kod brata Marka, koji je profesionalni odbojkaš, u vreme dok je igrao u Hildeshajmu. Verin umetnički izraz je poseban i nov, bilo da su u pitanju zanimljivi kolaži ili video-animacije.
- Najčešće je to kombinacija mraka, a to su teskobna ljudska lica, koji reaguju prema određenim situacijama, i živih boja koje predstavljaju paravan sreće, koje svi grade u životu. A iza se uvek krije neka istorija, muka. To je život među javom i međ snom.
Kada za godinu dana završi svoj drugi master, postaviće se pitanje otići ili ostati u Berlinu.
- Najviše bih želela da živi od svojih radova, ali praktičnija opcija jeste rad u instituciji koja je vezana za umetnost, mada se ne bih požalila ni da radim restauraciju i konzervaciju jer tu čovek mnogo toga nauči - kaže Vera, kojoj je prvi posao u galeriji Matice srpske bila restauracija tronova iz Krušedola.
Film i pozorištePoslednje dve samostalne izložbe Vera Galešev je imala u Novom Sadu, a učestvovala je i na grupnim izložbama u Segedinu, Firenci, Milanu, Salcburgu... Bavila se i dizajniranjem scenografije, postera i majica za Brod teatar, koji je bio lociran na splavu na Dunavu, kao i dizajniranjem kostima i scenografija za studentske filmove Ane Lagator. |