"Balkan je najveći izvoznik gluposti"
Knjiga-strip "Vinko - stara garda: jedan život od iluzije do demokracije" svetski poznatog majstora stripa i crtanog filma Nedeljka Dragića, koji dve decenije živi u Minhenu, predstavlja svojevrsnu hronologiju života običnog čoveka od 1987. do 2011. godine. U tom periodu Dragićev junak Vinko iz komunizma stiže u kapitalizam, demokratiju i slobodu i na kraju shvata da se radi o iluziji i da je izigran.
Vinko je običan građanin koji sagoreva na poslu, nervira ga šef kome nikada nije po volji kako i koliko radi, a jedino svetlo u sumornoj svakodnevici predstavlja odlazak u kafanu. Tamo sam ili najčešće sa poznanikom Stevom komentariše uz piće sve i svašta. On je pravi ulični filozof, čovek koji je nezadovoljan sobom, svojim životom i čitavim svetom.
Gladna sloboda
Kroz tri poglavlja knjige, od raspada komunizma i demokratije kapitalizma do iluzije slobode i sreće u penziji, Vinko živi u Zagrebu i Minhenu.
S Ilijom Krtinićem, šefom poznate Pičolo Osterije
Neuređena zemlja- U uređenoj zemlji strip Vinko bi se izdavao u najtiražnijim novinama, a knjigu stripova izdala bi akademija, dok u Hrvatskoj knjigu izdaju dva izdavača koji nisu u mejnstrimu - kazao je autor predgovora Pero Kvesić na promociji knjige u Zagrebu. |
Za sve životne teme Vinko ima kritiku, ljutnju, psovku i bezobraznu misao. On je preturio preko glave i nacionalni zanos u Hrvatskoj ("Kada bi se glupost mogla izvoziti, mi bismo bili najpametnija zemlja na svijetu"), demokratiju i slobodu ("Dosta mi je demokracije i slobode, ja bih love") i blagodeti kapitalizma ("Kapitalizam je super sistem za kapitaliste, kao što je komunizam bio odličan sistem za komuniste; golemoj većini naivaca preostala je molitva Bogu i očekivanje raja nebeskog"). U Vinkovim svakodnevnim razgovorima sa samim sobom ili sa Stevom ima mesta i za opore poruke ("Osjećam se kao Srbin u Hrvatskoj, nepotreban i suvišan").
Svojevrsni dnevnik ovog razočaranog Jugoslovena, dug 24 godine, završava se beznađem, ojađenošću i prevarenošću životom, jer je običan čovek ostao izigran i siromašan. Vinko je na kraju knjige starac koji sedi u fotelji ispred televizora i okrenut je prozoru na kome dominira krst. On gunđa na svakodnevicu sa dosta sočnih reči i crnih misli. Jedina uteha u Vinkovoj starosti je misao:
"Da nema smrti, život u ovakvoj civilizaciji bio bi pravi pakao"! Njegov gnev usmeren je na glavnog krivca, politiku, koja ga je dovela na Zapad, u toliko hvaljenu i priželjkivanu demokratiju i slobodu za kojom su u bivšoj Jugoslaviji mnogi čeznuli ("Zapad je mogao spriječiti rat u Jugoslaviji, ali se držao ignorantski, dopustio je jedino da nas njegove banke i krupna ekonomija opljačkaju").
Prevareni narodi
I danas posle svega što je proživeo, Nedeljko Dragić je pravi bundžija, žestoki kritičar svega oko sebe i čovek koji je doživljavajući "ekonomsko blagostanje, demokratiju i slobodu na Zapadu" što je obećavano narodima bivše Jugoslavije, shvatio da je u pitanju velika iluzija, obmana i prevara. Iz Vinka progovara ogorčeni autor knjige stripa koji "nema obzira prema ideologijama, kapitalu, ni bilo kakvoj estetici". Zato cela knjiga-strip predstavlja jednu autobiografsku priču u kojoj do izražaja dolazi Dragićev doživljaj sveta u kojem živi.
Bicikl i crtanjeNedeljko Dragić
- Kada god je lepo vreme, pa čak i kada pada kiša ili sneg, ja rado sedam na bicikl i vozim se kroz Minhen. Najdraža mi je deonica koja ide niz Izar.
Kada zapazim nešto interesantno, zaustavim se, napravim skicu a kada dođem kući, to dorađujem u crtež. Tako je nastalo nekoliko stotina crteža iz raznih delova Minhena i ta serija se zove Minhenski dnevnik. Možda će doći trenutak da se to pojavi u obliku knjige crteža, kao što je bilo sa Vinkom - kaže kroz smeh Nedeljko Dragić. |
Kako piše "Jutarnji list", Dragićev Vinko "ironično komentariše novo hrvatstvo, iluzije o Europi i demokraciji, licemjerje političara i provalu gluposti na svim nivoima". U stvari, Vinko je stari namćor koji živi sam, nema prijatelje, koji sve vidi i sve ga nervira, pogotovo što je svestan da su mu iluzije obeležile život na izmaku.
Nedeljko Dragić nema kompjuter, ni mobilni i kaže da baš zato živi mirno. Rado se druži sa našim ljudima. Čest je gost u uglednom restoranu Pičola Osteria, čiji je vlasnik Ilija Krtinić s kojim razgovara na sve moguće životne teme. Uz dobro vino i dobro meze tu provede deo dana a kako voli da za sagovornika ima čoveka koji drugačije misli, Ilija mu dođe kao pravo osveženje, jer razgovor često ode u raspravu da bi na kraju sve završilo smehom.
Crtač koji je zadivio svetNedeljko Dragić je rođen 1936. godine u Paklenici kod Novske. Još u srednjoj školi je zavoleo crtanje pa je već u gimnaziji pravio karikature koje su objavljivali zagrebački "Kerempuh" i beogradski "Jež". U Zagreb je došao da studira pravo a nastavio je da se bavi stripom, karikaturom i crtanim filmom. Njegov animirani film "Dnevnik" izabran je među 10 najboljih animiranih filmova svih vremena u svetu. Prvi je filmski autor sa prostora Jugoslavije koga je Američka filmska akademija primila za svog člana.
Animirani film "Tup-tup" nominovan je 1970. godine za Oskar a "Idu dani" 1969. godine dobio je prvu nagradu u Oberhauzenu. Dragić je dobio prvu nagradu u Montrealu 1971. godine na Svetskoj smotri karikature. Nagrađen je sa više od 50 raznih nagrada na međunarodnim festivalima i takmičenjima. Knjigu strip "Vinko" štampali su Razlog, koji vodi Mira Šuvar, i Srpsko kulturno društvo Prosvjeta iz Zagreba. |