Preživeo sam svoju smrt

"'Dnevnik' je objavio da sam poginuo u saobraćajnoj nesreći, neki mediji su tvrdili da je reč o samoubistvu, a drugi su sumnjali i na ubistvo, treći na performans, a ja sam shvatio da svetu ne treba živ umetnik, nego uzbudljiv leš", rekao je za Vesti Dijego Menendez, eksperimentalni umetnik.

x Slovenački i mediji iz regiona nedavno su objavili da ste pali u provaliju kod Rijeke i poginuli. Šta se dogodilo?
- Kad su mi otkazali nastup u Degendorfu u Nemačkoj, odlučio sam da odem u Rijeku, najbolji alternativni grad u bivšoj SFRJ, i počastim svoje filmske saradnike. Malo sam popio, pa mi je sinulo da im u Rijeci pokažem najbolju scenu za prikaz smrti. Moj prijatelj Samo i ja došli smo do provalije, njemu je pozlilo i kleknuo je. Ja sam iza njega bacio ogroman kamen u ambis, a on je pomislio da sam se skotrljao i počeo da viče. Tog
momenta mi je pala na pamet ta luda ideja da nestanem. Moji prijatelji su obavestili javnost. "Dnevnik" je objavio da sam poginuo u saobraćajnoj nesreći, neki su tvrdili da je reč o samoubistvu, a drugi su sumnjali i na ubistvo, treći na performans.

x I šta ste saznali povodom svoje "smrti"?
- Moja smrt se pretvorila u medijski događaj, šuškanje, manipulacije, prave istine... Otkrio sam kako ljudi odjednom žale za nekim umetnikom, koji je preko noći postao "važan" jer je umro. Posebno ako se smatra "kontroverznim" ili neobičnim, kao što sam ja. Hteo sam to da izvedem još kad sam imao 27 godina, ali tada nisam ni bio poznat, a ovaj eksperiment je pokazao da društvo neguje mitove o mrtvim legendama. Izgleda da savremenom svetu ne treba živ umetnik, nego uzbudljiv leš!

x Hoćete li još koji put "umreti"?
- Ta moja "smrt" je izazvala niz drugih smrti. Jedan komšija je umro od droge, jedan njegov poznanik je stradao u nesreći, a najpoznatiji voditelj Matjaž Tanko umro je od raka. Nekako povezujem njihove smrti sa svojom, iako svi kažu da se radi o čistoj slučajnosti. Pomislio sam, nemoj se šaliti sa smrću jer te može stvarno pogoditi. Javio sam se svima 10 dana kasnije.

x Svoja dela ste označili kao politički horor. Ko su vampiri i zombiji u savremenom društvu?
- Politički horor su mnoga moja dela. Bavio sam se najstrašnijim temama, a to je politika. U savremenom društvu zombiji su sva ta deca kapitalizma, čiji su roditelji bili privrženi komunizmu. Oni su imali novac, ali su manje trošili i bili zadovoljniji, dok njihova kapitalistička deca troše na nepotrebne stvari i nikad nisu zadovoljni. Zombiji su i svi ti koji se danas šetaju pa prodajnim centrima u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj. To je davno predvideo Džordž Romero u filmu "Zora smrti" aludirajući na američko društvo, a predviđanje se obistinilo i u Evropi. Vampiri su deo socijalnog horora jer se u društvu intimni odnosi svode na perverziju. Vampiri upražnjavaju seks bez granica, a to praktikuju savremeni ljudi da izbegnu banalnost svakodnevnog života. To im je rešenje.

x Bavite se ispitivanjem apsurda, gde sve vidite apsurd u svetu?
- Sve je apsurdno. Kulturna scena je ili zasnovana na prošlosti, retro stilu, ili masa koja guta "kulturu" traži nešto plitko, nešto jadno. U politici stalno kruže iste ideje, a to su fašizam, komunizam i kapitalizam. Apsurd je da se svi nekako vrtimo u krugu, mada nećemo to da priznamo, a mnogi vide problem u samo jednom od tih totalitarnih sistema, pa hvale drugi, kao da on nema grešaka.

x Odrasli ste u Fužinama. Kako se nekad tu živelo, a kako danas izgleda to naselje?
- U tom ljubljanskom kvartu živeo sam veći deo života, tu je živela Jugoslavija, bratstvo i jedinstvo, a onda je 90-ih zavladao kriminal i Fužine su dugo bile na lošem glasu. Tu su živele u slozi sve jugoslovenske nacije, dok su u Hrvatskoj i Bosni ratovalo, mi smo živeli mirno, osim možda kakve tuče. Mnogi Slovenci ili neslovenci iz Fužina su iskazali svoj stav kroz umetnost. Pravim internet seriju koja se zove "Fužinske priče", nadam se da ću preko nekih fondacija dobiti novac.

x Kako se danas živi u Sloveniji?
- Vrlo teško se živi i sve je teže, mada se Mariborskim ustankom stvari malo menjaju. Ljudima je dosta prevare, manipulacija, političkih laži... To je i jedan od mojih filmskih projekata. Radnička klasa, koju sam nekoliko puta pomenuo u video-radovima, želi da ima poštenu platu i prava o kojima može samo da sanja.

x Jednom prilikom ste rekli da je vreme za alternativnu radničku klasu?
- Alternativna radnička klasa bila je moja ideja, koja se obistinila. Tako su radnici s gradilišta, iz fabrika počeli da dolaze u kulturni centar ROG u Ljubljani, gde su se susreli s alternativnom umetnošću. Oni su dobro shvatili tu vrstu kritike društva.

x Bavili ste se i fašizmom. Koje su njegove forme u današnjem svetu?
- Današnje forma fašizma je to što ni levi ni desni političari neće da priznaju svoje greške! Svi su u pravu. Fašizam je prisutan na svakom koraku. Ako ocrnite samo jedan narod da je kriv za sve, zar to nije fašizam? Modernim svetom vlada strah. Postoje homofobi, ksenofobi, a najviše je onih koje niko ne spominje, a to su ljudi koji se plaše svake kritičke misli, svakog ko drugačije misli od njih samih. Zar to nije neka vrsta nesvesnog fašizma?

x Kako se snalazite da snimite filmove?
- Snalazim se s vrlo malim budžetom jer svi radimo za džabe. Naravno, voleo bih da se to promeni i da nam država pomogne.

x Iza sebe imate više od deset kratkih filmova, a dugometražni?
- Nadam se da ću ove godine ostvariti taj projekat. Od svih ideja najviše bih voleo da snimim film o ideološkom ratu u Hrvatskoj između desničara i antifašista u Zagrebu, pod naslovom "Pažnja, dolazi Zagabria" (latinsko ime Zagreba)...

x Kako vidite Balkan danas, a kako u budućnosti?
- Balkan se u određenim tačkama popravio, bar što se tiče priznanje krivice i jednih i drugih ratnih učesnika. Imao sam projekat o tome gde zapravo Balkan počinje, gde završava. Neki kažu da završava sa Hrvatskom, drugi kažu sa Slovenijom, dok treći kažu da mu je kraj kod Beča. Hteo sam da napravim filmski projekat - krug između Balkana i Amerike ili da nazovem projekat "American-Balkan", gde bi se našli i Goran Bregović, i Igi Pop, Kurt Kobejn i Džoni Štulić. Kobejn se ugledao na Igija, koji je s Bregovićem radio muziku za film "Arizona drim", dok je Štulić rekao kako mu je Bregović ukrao ideju, da će on obući belo odelo i svirati narodnjake... Ukratko, pravo balkansko klupko! Kad kažem da sam Balkanac, odjednom se pitam šta je zapravo to?!

x Vaš bend Menendes brothers ima pesme sa socijalnom tematikom, ismeva političare... jeste li naučili da svirate?
- He he, što se tiče Menendes brothers, uvek sam pravio pesme koje su drugi svirali jer znam svirati samo nekoliko akorda na sintisajzeru.

x Vaše poreklo je neobično, argentinsko-bosansko-slovenački spoj... Delite li sudbinu Balkana?
- Rođen sam u Sloveniji, otac je iz Bosne, majka iz Slovenije, ona ima malo i vojvođansko-crnogorskih gena, kao i argentinskih, pa sam za umetničko ime uzeo argentinsko ime i prezime. Sasvim sam pomešan, znam odlično srpski, hrvatski, slovenački, engleski...