U senci sukoba: Zašto je Nemačka stala uz Slovence?
Proteklih nekoliko dana je Slovenija prilično agresivno najavila da će stupiti u posed nad tri četvrtine zaliva između Pirana i Savudrije.
I hrvatska i slovenačka javnost već su naučile imena tamošnjih ribara i njihovih brodova, jer ne silaze s ekrana.
To je naravno površinski deo priče o hrvatsko-slovenačkoj granici na moru u kojem se međudržavni spor svodi na sudbinu ukupno 60 ribara s obe strane. Koparska luka očekuje 10 miliona evra dobiti; dva odsto manje nego lani. Kako je ulov u ovo doba godine nikakav, ribari sledećih dana neće niti izlaziti na more, pa će time i nestati "glavni" izvor priče za medije.
Pravi razlog napetosti i prava pozadina nalazi se deset do dvadeset kilometara severnije, gde se nalaze luke Koper i Trst, koje se takmiče u preuzimanju primata najveće luke juga EU. I svake godine ulažu stotine miliona evra u dogradnju svoje infrastrukture. Već sada uskim morskim prolazom kroz hrvatsko more godišnje prolaze milijarde evra roba, a za koju godinu promet će porasti 50 odsto, piše "Večernji list".
Pogotovo kad Slovenci dovrše gradnju drugog koloseka brze pruge, što finansiraju EU i Mađarska, koja sama ulaže 250 miliona evra. Trst je glavna luka i za Poljsku, kao što Kopar postaje glavna izvozna luka za moćnu nemačku automobilsku industriju. Kroz Kopar je samo prošle godine prošlo 800.000 automobila u oba smera, kao i 800.000 kontejnera. Kroz Koper godišnje prođe 26.000 vozova!
Zato analitičare nije iznenadilo što se u prvom minutu zaoštravanja spora Hrvatske i Slovenije odmah javila Nemačka i stala na stranu Slovenije. A u drugom minutu javila se i Evropska komisija i pokazala veće razumevanje za slovenačke nego za hrvatske stavove.
Jednostavnije rečeno, spor oko hrvatsko-slovenačke granice na moru ne odnosi se na ribe koliko na interese velikih kompanija i država koje ne žele da Hrvatska bude u poziciji da im ugrožava slobodu prolaza prema Trstu i Kopru. To je geostrateški surova istina koja nije emotivna, nego iskalkulisana time što Hrvatska, za razliku od Slovenije, nije deo tog velikog biznisa i uhodanih prometa. Nego se i dalje bori s titulom malog i nepouzdanog privrednog partnera.
To što je Hrvatska izvan ove igre njena je krivica. Radili smo sami protiv sebe kada smo dopustili da nekadašnja najjača severnojadranska luka Rijeka znatno zaostane za Koprom, koji već sada vrti dvostruko više prometa.
Vreme koje dolazi pokazaće da je Hrvatska upravo ovde, na svom terenu, izgubila na snazi, a time znatno oslabila i svoj politički položaj danas kada se rešava morska granica na severnom Jadranu, piše hrvatski list.
