Žene čija deca idu u rat

"Bila sam ljuta na Linu dok sam čitala roman, nervirala sam se zbog nekih njenih odluka, kao što je ona da ostavi dete i da se ponovo uda, jer je sa 20 godina ostala udovica. U monodrami 'Lina od kamena tvrđa', međutim, pokušavam da je donekle opravdam i ostavljam publici da izrekne krajnji sud", priča glumica Vesna Stanković Milekić dok se presvlači u jednom kutku crkvenog doma u Berlinu, improvizovanoj garderobi, što njoj očigledno nimalo ne smeta.

U predstavi "Lina od kamena tvrđa"

Nošnja iz istočne Srbije, nekoliko marama u jednom koferu i saksija sa muškatlom, to je sve što joj treba da dočara težak život svoje junakinje i čitavu epohu.

- Na roman sam naletela tako što je pisac Jovan D. Petrović moj prijatelj i što smo iz istog kraja - Petrovca na Mlavi. To je potresno štivo koje prati ne samo život srpske seljanke, nego i našu društveno-političku stvarnost kroz dva svetska rata. Knjiga je potpuno autentična, jer je unuk snimao svoju baku Linu u diktafon i sve je to njena životna priča začinjena govorom onog kraja - objašnjava glumica.

Linina ispovest počinje od trenutka kada je sa 16 godina isprošena, a zatim se prepliću njena tri braka, umiranje muževa, rađanje i umiranje dece, slepilo i uspela operacija očiju, a završava u poznoj starosti, kada se zahvaljuje Bogu što joj je pomogao da uvidi šta je sve čovek u stanju da izdrži. Shvatila je da je na svetu najtvrđi kamen, a od kamena tvrđi je samo čovek!

U predstavi Lina stalno menja marame, od šarenih do crnih, koje označavaju udaju, rađanje, smrt, pa opet udaju, rađanje, smrt...

- Drugačija je Lina od Petrije. Ona je majka hrabrost i majka mudrost. Ne kažem da i Petrija nije bila takva, ali Lina je, po mom mišljenju, mnogo poetičnija - poručila je lepa glumica pred izlazak na binu.

Sa Rasimom Ljajićem u Skupštini

 

Sa monodramom je do sada gostovala po Australiji, i to u sedam gradova sa 22 predstave, u Sloveniji, pa čak i u Albaniji. Posle predstave ljudi su joj prilazili i pričali svoje životne priče, jer se većina odselila u vreme koje obuhvata monodrama.
- Te ispovesti su bile kao psihoterapija. Ostajala bih po dva-tri sata i slušala ih. I u Srbiji sam je izvodila. Sudbina srpske žene je da rađa, muči se, šalje decu u rat i to se ciklično ponavlja. Otuda je ona i danas veoma aktuelna.

Plakat za festival u Edinburgu

Trenutno je, kako kaže, na privremenom radu kao narodni poslanik u Skupštini, u Odboru za kulturu, a stalni je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Osnovala je i putujuću pozorišnu trupu Balkan novi pokret, puno piše i režira, pa trenutno ima sedam predstava u sopstvenoj produkciji.

- Mi glumci smo alavi. Drugi ljudi bi hteli da rade što manje posla za iste pare, a mi bismo uvek samo sve više. Slikar slika i kad ne proda slike, pisac piše i kad mu se knjige ne prodaju. Mi umetnici jednostavno imamo potrebu da radimo svoj posao.

Vesna je tu potrebu razvila do maksimuma. Na Radio Beogradu radi radio-drame, na televiziji sinhronizaciju crtanih filmova. Otkriva da je ona pozajmila glas Pati Patak.

- Ponosna sam na to, jer mali broj glumaca ima sonoran glas i savršenu dikciju, koja je potrebna za radio-drame. Utoliko pre što sam Vlajina po rođenju - kaže uz osmeh.

U današnje vreme, kad je pritisla kriza, teško joj je da nekome sama nudi svoje predstave, jer glumci imaju neku vrstu ponosa i gordosti, pa ide tamo gde je pozovu.