Medicinsko osoblje sa Balkana u Nemačkoj (2): Za memljivu sobu 800 evra!
Biljana Vidović (35) iz Novog Grada i Nevena Šiljegović (33) iz Sarajeva, obe medicinske sestre, sada zaposlene u jednom staračkom domu u Berlinu, otvorile su dušu za "Vesti" želeći da ispričaju, upozore, ali i ohrabre one koji su spremni za najteže životne izazove i ujedno odlučni da uče i stignu do cilja kao što žele njih dve.
Obe rade u domu za dementne Haus am Park u berlinskom naselju Pankovu kao pomoćnice negovatelja, što je znatno ispod njihovih kvalifikacija.
Dementni bolesnici su često agresivni, pa je, priča nam Biljana, jednom dobila udarac u glavu tokom obavljanja posla.
- Mora se biti koncentrisan svake sekunde, kako se okrenuti, kako postupati - kaže i nastavlja:
- Svog prvog dana na poslu se uopšte ne sećam, što od stresa, što od šoka. Sećam se samo da sam ušla u službenu sobu i videla crnca u uniformi. Toga se jedino sećam, a kako je tekao i završio dan, to ne znam. Očekivali su odmah da sve znaš, da radim samostalno, treći dan su mi dali šifru za računar, da vodim sve što sam radila, to su ogromni šokovi i stresovi.
Plata im je 1.900 bruto, od čega se odbija 600 evra za porez, i sobu plaćaju po 400 evra, što je previše za memljiv stan u kome ne može da se diše od buđi, a zidovi otpadaju.
To što kao školovane medicinske sestre rade kao pomoćnice negovatelja za njih je ponižavajuće, kaže Nevena, ali je svesna da je to odskočna daska za klinike i za to da rade u svojoj struci.
- Veliki sam borac za prava i neću nikad sebi dozvoliti da budem u rangu sa jednim Nemcem koji je završio kurs od tri meseca i radi ovaj posao. Na primer, oni ljudima koji ne jedu uključuju infuziju koju daju "supkutano" (potkožno, u debelo meso). Jedan dan pitam nadređenu zašto se tako radi jer se kod nas u Bosni daje u venu. Kaže da kod njih to radi doktor i krene da mi objašnjava proces. Osećala sam se bedno i obećala sam sebi da ću, kad krenem iz doma, da joj kažem "Sedi, molim te, da ti pokažem kako se radi infuzija!"
Dogovor umesto ugovora
Biljana još ide na intenzivni kurs nemačkog jezika, koji je baziran isključivo za negu bolesnika.
- Idem pet dana nedeljno svaki dan: ujutro radim od šest do pola dva, u pola dva počinje nastava do šest popodne - znači 12 sati sam u kontinuitetu radila mesec dana bez ijednog slobodnog dana, a traže da pokažemo rezultat. Taj kurs traje tri meseca i 1. septembra bi trebalo da izađem na polaganje, ali odustaću jer je nemoguće sa ovim tempom rada i škole. Ne mogu da se koncentrišem ni na učenje, ni na knjigu, mnogo je naporno - žali se Biljana.
Njih dve kažu da se pojavio ugovor kojim žele da ih vežu na dve godine. Dve koleginice su već potpisale, a do njih ugovor još nije došao. O čemu se radi, objašnjava Biljana Hertel:
- To zapravo nije pravi ugovor o radu, nego dogovor (Vereinbarung) da će njima pomoći prilikom priznavanja diploma time što će im organizovati kurs nemačkog i praksu za negovatelje, što ukupno košta 4000 evra. Kad im sve bude priznato, moraju da rade najmanje dve godine za njih i vraćaju po 200 evra mesečno! One nisu obavezne da to potpišu, ali u domu pokušavaju na taj način da ih vežu jer se tu niko ne zadržava zbog teških uslova rada. Nemci ne ostaju dugo, i zato ima tako puno Bosanaca u domu.
Njih dve ne planiraju da ga potpišu. Trenutno su u kontaktu sa drugim poslodavcem iz Frankfurta, koga su našle bez posrednika.
- Sada same sve guramo, pa ćemo videti šta će biti. Nevena je završila probni rad i ima mesec dana otkazni rok, a meni je potrebno 14 dana i onda smo bez obaveza prema firmi - otkriva Biljana.
U pitanju je intenzivna nega u kućnim uslovima. Radi se 12 sati dnevna i noćna smena, a 24 se odmara.
Znači, ne planirate da se vraćate i pored svega? - glasilo je pitanje, na šta je Nevena uzvratila:
- Naša borba tek počinje!
Odustajanja nema
Kćerkice im, naravno, najviše nedostaju. Nevena se žali da je sama provela Božić, Uskrs, Novu godinu, porodične rođendane... Sve to nije bilo lako.
Biljanin muž je ugostitelj, Nevenin radi na građevini. Kažu da i oni žele da dođu, ali da bi se to desilo, njih dve treba da imaju priznate diplome, moraju da nađu stanove po kriterijumima za spajanje porodice, a muževi treba da imaju položen A1 sa Gete instituta.
- Još je to trnovit put. Naravno, odustajanja nema sada kada smo toliko prošle - kažu ove mlade Bosanke sa čeličnom voljom.
- Na žalost, čitava situacija i rat u zemlji je učinio da ljudi rade za 200 do 300 evra, a time ne može da se prehrani porodica i plate režije. Volim medicinu i taj poziv, ali su ga političke partije srozale na najniži mogući nivo. Ovo nije odliv samo medicinskih sestara, nego i lekara. Zašto bi u Bosni mlad lekar radio za 1.000, ako u Nemačkoj može za 5.000 evra? - pita Nevena koja ostaje i pored toga što joj u Nemačkoj mnogo toga nije po meri.
- Ovde kad uđeš, zaboravljaš da si Srbin, da slaviš slavu, Božić... Mene to boli i izjeda, ali ipak znam da će mi plata biti sigurno 29. u mesecu, a tamo smo izlazili 100 puta pred bolničku kapiju i mitingovali da izvučemo ko zna koliko naših plata!
Kad pošalje kući pola zarade, što je 600 evra, za njih dole je to puno para, kaže zadovoljno i dodaje da njena kuma, takođe medicinska sestra, radi za svega 300 evra.
- Sad kad završimo razgovor, idem da kupim Armanijev parfem koji je na sniženju, košta 25 evra. Da sam u Bosni, ne bih ga kupila sigurno! - poručuje s osmehom Nevena i odlazi pod ruku sa svojim prijateljicama u berlinski sumrak.
Malo znaju o Berlinu
Ove mlade žene nisu još našle priliku da upoznaju Berlin.
- Svaki dan je stres i slobodno vreme koristim da se čujem s mojima, da uradim zadatke, da se okupam i spremim za sutrašnje radne pobede! - kaže u šali Sarajka, dok je Biljana za dva meseca uspela da izdvoji tri dana da vidi nešto od Berlina.
- Sviđa mi se ovde način života jer su me uvek privlačili veliki gradovi, a da su uslovi bolji, ne bih razmišljala da odem iz Berlina - kaže ona.
U se i u svoje kljuse
Biljana ima poruku za one koji pakuju kofere da se oslone isključivo na sebe, što se kaže, u se i svoje kljuse, i svoje potencijale, i naravno - da savladaju jezik.
- Mene najviše gura napred budućnost moje dece. Ne razmišljam toliko o sebi, koliko o njima. U Novom Gradu su zatvorili ginekologiju, zatvaraju deo fizijatrije, a sve i da kad bih tamo dobila posao u struci, ne vidim budućnost za decu ni što se njihovog obrazovanja tiče, ni bilo čega drugog - uverena je Biljana.
