U slavu velikog Konstantina
Aleksandar - Sanja Ilić (61) već izvesno vreme radi na modernom oratorijumu pod nazivom "Konstantinus Magnus", čija će premijera biti održana u junu sledeće godina u Nišu u čast obeležavanja 1700 godina od Milanskog edikta.
Naš muzičar svetskog glasa i zaštitni znak grupe Balkanika kaže da će ovo ujedno biti i njegovo kapitalno delo.
Muzika kao piramida
|
- Konstantin je rimski imperator, a rođen je slučajno ili namerno u Nišu, koji je danas Srbija, a nekad bio Vizantijsko, odnosno rimsko carstvo. Taj čovek je 313. godine obišao mnoga mesta u Evropi i na kraju postao rimski imperator. Iste godine proklamovao je Milanski edikt dok je boravio u Milanu kojim je prekinuo progon hrišćana, a hrišćanstvo postalo legitimna religija. Od tada je prošlo 1700 godina i juna sledeće godine biće centralna svečanost u Nišu gde je i rođen car Konstantin.
- Posle mnogo godina u Srpskoj pravoslavnoj crkvi car Konstanin je postao i svetac, a i krsna slava grada Niša. Organizacioni odbor te centralne svečanosti je podario nama mogućnost i čast da napravimo jedno veliko delo i da se na toj centralnoj proslavi izvede, a koje sam ja krstio kao "Konstantinus Magnus". Učestvuju niški simfonijski orkestar, mešoviti hor, baletski igrači, mnogi veliki solisti iz Srbije i Evrope i sveta, a sve će se dešavati na Niškoj tvrđavi jer taj ambijent je kompatibilan s muzikom koju sam radio za tu priliku - kaže Sanja Ilić.
O kakvom se delu radi?
- Ne mogu tačno reći kakvo je to delo. Ima elemenata opere, oratorijuma, ima svega. Možda ću ja na kraju smisliti svoje ime za to delo jer nije statično, a jeste simfonijski orkestar. Nije mjuzikl, a ima dosta pevanja. Nije instrumentalno delo, a ima mnogo instrumentalista. Mi smo sada u fazi prezentacije tog dela jer "Konstantinus Magnus" neće da se desi samo u Nišu, već su sada odlične naznake da će se izvesti i u drugim gradovima prvo u okruženju, a onda i mnogo dalje. Neću pominjati sada tačno koji su gradovi u pitanju zato što ima još vremena do toga. Već dve godine radimo na ovom projektu, ja kao kompozitor i moj tim. Uglavnom su to Udruženje Balkanika i Udruženje "Konstantinus Magnus". To bi na neki način moglo da se kaže da je moje kapitalno delo i zaista je teško zamisliti koliko truda treba uložiti na delo koje radite tri-četiri godine. Mi smo već u pregovorima sa instrumentalistima i velikim violinistom koji je rođen u Nišu, zatim Tomašom Pandurom, evropski poznatim režiserom, i tu je još mnogo ljudi koji će svojim talentom i autorskim znanjem i svojim imenom doprineti da to delo bude podignuto na najviši mogući nivo.
Nedavno ste nastupili u alžirskom gradu Konstantinu i dobili poziv da ponovo nastupate?
- Da, svirali smo u Konstantinu i eto još jedna kockica u celoj priči o "Konstaninusu Magnusu". Čak sam se slikao pored spomenika koji je podignut Konstantinu jer taj grad je po njemu dobio ime. Poznato je da su rimske kolonije dosezale do Sahare maltene i ceo taj mediteranski pojas bio je pod rimskom, a kasnije i vizantijskom vlašću. Već smo dobili ponudu da sledeće godine "Konstantinus Magnus" izvedemo u jednom predivnom ambijentu između dve visoke stene sa kanjonom koji prolazi kroz centar grada i nekim visećim mostom koji izgleda fantastično i vrlo interesantno. Slikali smo se u blizini jednog visećeg mosta, na Bulevaru Jugoslavije. Eto, mi ga nemamo, a oni imaju.
Želja zvana Australija
|