U slavu velikog Konstantina

 

Naš muzičar svetskog glasa i zaštitni znak grupe Balkanika kaže da će ovo ujedno biti i njegovo kapitalno delo.

Muzika kao piramida Kako vidite današnju muzičku scenu, domaću i inostranu? - Uvek je neki talas. I domaća i svetska muzička scena je potpuno ista. Strašno je brz protok tih informacija. Čini mi se da u Srbiji važi pravilo da se samo jedna muzika sluša i da ljudi smatraju da je samo ta muzika popularna i dobra. Toga u svetu nema. U svetu je muzika kao piramida, jedna muzika je na vrhu, pa postoji operska muzika, narodna, kantri, pop, rok, folk muzika i svaka muzika ima svoju piramidu i svoj vrh. Kod nas postoji samo jedna muzika i za njom svi otkidaju i seku vene i to je potpuno pogrešno. Ljudima treba ponuditi sve, pa neka sami izaberu, ali ako ih vi bombardujete jednom vrstom muzike, onda oni nemaju izbora. Kao kad bi u radnjama prodavali jednu vrstu hleba. Svi bi jeli tu jednu vrstu, navikli bi se na to i bilo bi im super.

- Konstantin je rimski imperator, a rođen je slučajno ili namerno u Nišu, koji je danas Srbija, a nekad bio Vizantijsko, odnosno rimsko carstvo. Taj čovek je 313. godine obišao mnoga mesta u Evropi i na kraju postao rimski imperator. Iste godine proklamovao je Milanski edikt dok je boravio u Milanu kojim je prekinuo progon hrišćana, a hrišćanstvo postalo legitimna religija. Od tada je prošlo 1700 godina i juna sledeće godine biće centralna svečanost u Nišu gde je i rođen car Konstantin.

- Posle mnogo godina u Srpskoj pravoslavnoj crkvi car Konstanin je postao i svetac, a i krsna slava grada Niša. Organizacioni odbor te centralne svečanosti je podario nama mogućnost i čast da napravimo jedno veliko delo i da se na toj centralnoj proslavi izvede, a koje sam ja krstio kao "Konstantinus Magnus". Učestvuju niški simfonijski orkestar, mešoviti hor, baletski igrači, mnogi veliki solisti iz Srbije i Evrope i sveta, a sve će se dešavati na Niškoj tvrđavi jer taj ambijent je kompatibilan s muzikom koju sam radio za tu priliku - kaže Sanja Ilić.

O kakvom se delu radi?

- Ne mogu tačno reći kakvo je to delo. Ima elemenata opere, oratorijuma, ima svega. Možda ću ja na kraju smisliti svoje ime za to delo jer nije statično, a jeste simfonijski orkestar. Nije mjuzikl, a ima dosta pevanja. Nije instrumentalno delo, a ima mnogo instrumentalista. Mi smo sada u fazi prezentacije tog dela jer "Konstantinus Magnus" neće da se desi samo u Nišu, već su sada odlične naznake da će se izvesti i u drugim gradovima prvo u okruženju, a onda i mnogo dalje. Neću pominjati sada tačno koji su gradovi u pitanju zato što ima još vremena do toga. Već dve godine radimo na ovom projektu, ja kao kompozitor i moj tim. Uglavnom su to Udruženje Balkanika i Udruženje "Konstantinus Magnus". To bi na neki način moglo da se kaže da je moje kapitalno delo i zaista je teško zamisliti koliko truda treba uložiti na delo koje radite tri-četiri godine. Mi smo već u pregovorima sa instrumentalistima i velikim violinistom koji je rođen u Nišu, zatim Tomašom Pandurom, evropski poznatim režiserom, i tu je još mnogo ljudi koji će svojim talentom i autorskim znanjem i svojim imenom doprineti da to delo bude podignuto na najviši mogući nivo.

Nedavno ste nastupili u alžirskom gradu Konstantinu i dobili poziv da ponovo nastupate?

- Da, svirali smo u Konstantinu i eto još jedna kockica u celoj priči o "Konstaninusu Magnusu". Čak sam se slikao pored spomenika koji je podignut Konstantinu jer taj grad je po njemu dobio ime. Poznato je da su rimske kolonije dosezale do Sahare maltene i ceo taj mediteranski pojas bio je pod rimskom, a kasnije i vizantijskom vlašću. Već smo dobili ponudu da sledeće godine "Konstantinus Magnus" izvedemo u jednom predivnom ambijentu između dve visoke stene sa kanjonom koji prolazi kroz centar grada i nekim visećim mostom koji izgleda fantastično i vrlo interesantno. Slikali smo se u blizini jednog visećeg mosta, na Bulevaru Jugoslavije. Eto, mi ga nemamo, a oni imaju.
 

Želja zvana Australija Da li ima neka zemlja u kojoj niste svirali, a voleli biste? - Ima. Nismo bili u Australiji. Samo zbog toga što smo mnogobrojni. Treba da 25 ljudi otputuje do Australije, a gde su karte, hotel, hrana, neki honorarčić? Postoji varijanta da nas neki instrumenti čekaju u Australiji, osim nekih naših koji su specifični. I sada smo u Alžir išli sa malo instrumenata, jer su nam tamo obezbedili sve. Presrećan sam što smo bili u Alžiru jer prošle godine kaa su nas zvali nismo mogli da odemo jer smo baš u to vreme imali turneju po Norveškoj i toliko mi je bilo žao da mi se činilo da su se direktori festivala naljutili i da nas više nikad neće zvati. Zvali su nas i dali nam centralno mesto u petak uveče da sviramo celovečernji koncert u sali Opere, a petak kod njih znači naša subota. Jer oni nedeljom rade, a petak i subota im je vikend. Dobili smo ekskluzivan hotel i na oduševljenje svih naših ljudi u njemu je dozvoljeno pušenje, kao i u celoj zemlji, jer Alžir još nije uveo te rigorozne mere, ali ja sam za to da se uvedu.